Свети Василије Велики: Писмо мајци која тугује за сином

 

Бавећи се тумачењем Друге књиге Макавејске, наишао сам на писмо Светог Василија Великог упућено мајци која тугује за својим сином. Иако је написано пре шеснаест векова, његове речи су ме дубоко дирнуле. Зато у наставку доносим његов превод на српски језик.

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ

Нектаријевој супрузи

1. Двоумио сам се да ли да се обратим Вашој честитости, мислећи да, као што и најблажи лек изазива бол оку када је упаљено, тако и души скрханој тешком жалошћу речи упућене у самом часу страдања, ма колико биле утешне, могу изгледати неумесне. Али потом помислих да се обраћам хришћанки која је одавно поучена побожности, која није неискусна у променљивости људског живота, те закључих да не треба да занемарим дужност која ми је поверена.

Знам шта је мајчино срце, и када се сетим колико сте добри и благи према свима, могу да наслутим колика је дубина Вашег садашњег бола. Изгубили сте сина кога су, док је био жив, све мајке сматрале блаженим, молећи се да и њихови синови постану налик њему; а када је умро, оплакивале су га као да је свака од њих у гроб положила сопствено дете.

Митрополит Агатангел: Духовност Отаца и Мајки пустиње

 

Митрополит Агатангел (Харамантидис), Генерални директор Апостолики Дјакониа Цркве Грчке

ДУХОВНОСТ ОТАЦА И МАЈКИ ПУСТИЊЕ

Прије неколико година прославили смо почетак трећег миленијума историјске ере послије Христа. Међутим, постављало се питање: „Има ли уопште нечега достојног славља?“ Многи се и данас питају може ли човјечанство преживјети сопствене разорне силе.

Старац Порфирије: Не треба да се плашимо ни антихриста ни броја 666

 

Старац Порфирије: Не треба да се плашимо ни антихриста ни броја 666

 

Да вам испричам нешто.

Једном ми је рекао:

„Оче Атанасије“, – ухватио ме је чврсто за руку – „ја сам сада слијеп. Моје тјелесне очи више не виде, јер болујем од рака хипофизе. Али зато имам духовне очи и њима видим.

Прије него што одеш, хоћу нешто да ми кажеш. Шта је наш старац Емилијан говорио о броју 666 и о антихристу?“

Панајотис Љакос: Култ животиња:Звијер на мјесту Човјека

 

Култ животиња: Звијер на мјесту Човјека

Панајотис Љакос[1]

Превео са грчког језика: Никола Гачевић, свештеник

Извор: zurnal.me

„Када је Цезар једном приликом у Риму видио неке богате странце како у наручју носе и милују мале псе и мајмуне, упитао их је зар у њиховој земљи жене не рађају дјецу. На тај начин их је, с великом отменошћу, укорио зато што на животиње расипају урођену човјекову склоност ка љубави и њежности, која по својој природи припада људима.“ (Плутарх, Упоредни животописи, „Перикле“, гл. 1, ст. 1–5.)

Свети Пајсије Басјас Кефалонијски, кратко житије и чудо

 

Кратко житије Светог Пајсија (Панагиса) Басјаса

Јонска острва изњедрила су многе светитеље наше Цркве. Један од њих био је новојављени светитељ, Свети Панагис Басјас из Ликсурија на Кефалонији.

Живио је у времену када су Јонска острва непрестано мијењала своје завојеваче, а наша Православна Црква уздисала под тешким притисцима папских јеретика, који су током читавих вјекова тијесно сарађивали са западним окупаторима настојећи да становништво однароде и потчине га римском папи.

Рођен је у Ликсурију 1801. године. Родитељи су му били Михаило Типалдос Басија и Регина, рођена Делапорта, побожни и имућни људи. Стекао је темељно образовање, а поред грчког језика одлично је познавао и италијански, француски и латински.

Св. Јефрем Светогорац: Одрицање од свијета

 

Одрицање од свијета

Свети Јефрем Катунакијски

Када сам први пут осјетио ревност да и сам постанем монах, повјерио сам то неким људима. Један од њих био је возач, па ми рече:

– Слушај, Евангеле (тако су ме звали док сам био у свијету), ја ћу данас својим аутомобилом проћи према тим и тим селима. Отприлике у то вријеме, по светогорском рачунању времена, око пет-шест сати послије подне, проћи ћу овуда. Ти буди ту да те повезем, па да заједно одемо у манастир.

– Добро.

Узео сам неку блузу – био сам још свјетовни младић – и дошао, сјео на једну стијену и гледао у даљину, ишчекујући пут. Прије него што је дошло одређено вријеме, устао сам и отишао. А када је наступио час, било је као што стоји у Јеванђељу: „Јер још не бјеше дошао час Његов“ (Јн. 8, 20). А кад је дошао мој час, нисам више гледао ни на оца ни на мајку – устао сам и отишао.

Прва трансплатација у историји свијета

 

Прва трансплантација у историји свијета

Василиос Кекис

Професор др Василиос Кекис, професор хирургије на Универзитету у Атини и директор-хирург у „Медицинском центру Атине“, доживио је 1962. године у Бостону, у Сједињеним Америчким Државама, снажно духовно искуство у вези са чудесним исцјељењима Светих бесребреника, о којима ће бити ријечи у наставку, онако како их је сам забиљежио, на славу Божију и у част Светих Козме и Дамјана.

Поучна прича

Поучна прича

Један човјек одлучи да посјети једног пустињака.

– Благословите, оче! – поздрави га. – Знате, прешао сам дуг пут да бих дошао овамо!

– Сједи – прекиде га старац. – Да ти најприје сипам мало чаја.

Кокотовић Будимир: Дјеца у логору у Сиску и Јастребарско

 

 Будимир Кокотовић

Света деца мученици јастребарски и сисачки

13-07-2026 10:08:37

4 минута

Свету децу – мученике јастребарске и сисачке, жртве геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској, уписану у диптих светих Православне Цркве одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве из 2022. године, молитвено славимо 13. јула.

Ради молитвеног незаборава и поуздања у заступништво Свете деце мученика јастребарских и сисачких који се моле за нас пред Престолом Божјим, доносимо текст ђакона Будимира Кокотовића, објављен у Календару Цркве за 2023. годину:

Дечjи логор у Јастребарском, надомак Карловца, био је jедан од неколико логора за српске децу у Независној Држави Хрватској. Логор је основан под именом „Прихватилиште за децу избеглица“, а основало га је Министарство удружбе НДХ, са задатком да се из осталих логора ту сакупе деца и одгајају у усташком духу, по узору на јаничаре. Објављени извори наводе да је први транспорт деце кренуо из Загреба 11. jула 1942. године и стигао у Јастребарско неколико дана касније. Комплекс логора налазио се на три локације у граду Јастребарском.

Гојко Перовић, свештеник: Савремена Црна Гора пред огледалом Стеге

 

Свештеник Гојко Перовић: Савремена Црна Гора пред огледалом Стеге

Журнал

https://zurnal.me/svestenik-gojko-perovic-savremena-crna-gora-pred-ogledalom-stege/

Published: 11. јул, 2026.

Share

Фото: NMCG

SHARE

Пише: Свештеник Гојко Перовић

О духовном и моралном феномену Стеге већ сам писао прије пар година, а поводом ове значајне обљетнице, подсјетио бих на неке од основних истина у вези те теме. Стега је темељ наших савремених позитивних прописа и дјелује као устав или брана нагонској самовољи група и појединаца. Она изражава ону универзалну духовну потребу и обавезу да се такви, позитивни-правни, прописи поштују. Стега црногорска и брдска од шест чланова, донијета, показаће се, као увод у знатно детаљнији ( 33 члана) Законик општи црногорски и брдски, који ће бити написан неколико година потом. Историјски монументална својства Стега има не само због њених законских намјера и наговјештаја, већ и због оних конститутивних усмјерења ка јединству Црногораца и Брђана у заједнички политички оквир.

Димостенис Михопулос: Од философа до економисте

 

Од философа до економисте
Како доминантно поље мишљења сваке епохе открива средиште њене цивилизације

Пише: Димостенис Михопулос

Превео: Никола Гачевић

Извор: zurnal.me

Свака велика историјска епоха изњедри своје властито, преовлађујуће поље мишљења. Не ради се једноставно о некој академској склоности нити о уској стручној специјализацији. Средишње подручје мишљења сваке цивилизације открива начин на који она схвата човјека, друштво и саму стварност. Оно показује шта та цивилизација сматра средиштем свијета и која истина служи као темељ и ослонац њеног заједничког живота.

У древној васељени (οἰκουμένη) тежиште духовног и интелектуалног живота налазило се у философији. Философ није био нека маргинална умна фигура, одвојена од друштва, већ човјек који је настојао да протумачи биће, поредак свијета и мјесто човјека у њему. Мисао се кретала око питања истине, начела свијета, космичке хармоније и смисла полиса, односно друштвеног живота.

Никола Гачевић, протопрезвитер: Задушнице уочи Педесетнице (Тројчиндана)

 

Никола Гачевић, протопрезвитер

Задушнице уочи Педесетнице (Тројчиндан)

Христос је, објашњавајући Садукејима тајну васкрсења мртвих, говорио да је Он Бог Авраама, Бог Исака и Бог Јакова, те да „није Бог мртвих, него живих“ (Матеј 22, 32).

Слиједећи ово Христово учење, Црква је Хришћане који су се биолошки упокојили сахрањивала изван храма (око храма, у близини), у којем су се савршавале свете Тајне, а нарочито Света Евхаристија, држећи се истине да „су пред Богом сви живи“.

Задушнице и помени за упокојене (када се савршавају на исправан и црквени начин) представљају једно од најдубљих пројављивања тајне Цркве Христове. У Цркви се људи подвизавају да престану бити изоловане јединке, појединачни дјелови и одвојени чланови, те настоје да се сједине у једно Тијело Христово. Да постану браћа. Да постану једно тијело. Да се ослободе распарчаности и подијељености и да задобију цјеловитост. Да живе ријечи Христове молитве упућене Оцу, када се моли за будуће Хришћане (оне који ће повјеровати кроз проповијед апостола): „Да сви једно буду; као Ти, Оче, што си у Мени и Ја у Теби, да и они у Нама једно буду, да свијет вјерује да си Ме Ти послао“ (Јован 17, 21).

Митроплит Солуна Филотеј: Да буду једно као ми

 

Преузето: zurnal.me

Митроплит Солуна Филотеј

„Да буду једно као ми“ *

Порука Високопреосвећеног Митроплита Солуна г.г. Филотеја о очувању јединства

У јеванђелском одјељку Недјеље Светих Отаца Првог Васељенског Сабора  сусрећемо један од најпотреснијих тренутака Јеванђеља: архијерејску молитву Господњу, непосредно пред Његово страдање. Христос се обраћа Оцу и моли: „Сачувај их у имену Твоме, које си ми дао, да буду једно као Ми“ (Јн. 17, 11). Ова молитва представља духовни завјет Господњи Цркви и открива да јединство није тек обичан људски договор, него учешће у самом начину постојања Бога.

Теодосиос Марзухос: Истина твоја и истина моја

 

Преузето: zurnal.me

Истина твоја и истина моја*

Једнога дана, године 1698, шведска краљица Христина, која је тада већ живјела у Риму, застаде пред једним очаравајућим кипом Бернинија, једног од највећих представника италијанског барока, знаменитог вајара и архитекте који је носио наслов:

„Истина, која се временом открива.“

Стајала је и са дивљењем посматрала то прекрасно и умно дјело великог умјетника, када јој неко рече:

— Видим, Ваше Височанство, да сте поштовалац истине. Нису сви владари такви…

Фотис Схинас: Какво је било схватање Платона и Аристотела о демократији?

 

Фотис Схинас (доктор Философије, писац)

 

Какво је било схватање Платона и Аристотела о демократији?

 

Какво је било мишљење Платона (Πλάτων) и Аристотела (Αριστοτέλης) о демократији њиховог времена?

Оба ова врхунска философа живјела су у V и IV вијеку, у раздобљу када је демократија, иако у извјесној мјери у опадању, ипак била у пуној дјелатној снази.
Какво је било њихово становиште према савременој им демократији? Какво је уопште било њихово гледиште и поимање демократије као облика државног уређења? Да ли су је сматрали идеалним политичким поретком или не? То су питања којим ће се бавити овај наш рад.

Платон је непомирљиви непријатељ демократије. Али зашто?

Свети Старац Порфирије: О вјечности

 

Смрти празнујемо умртвљење

 

Свето Писмо у цјелини прожето је духом вјечности. Бог је вјечан и створио је да и нас учини вјечнима, да нас удостоји да будемо причасници Његовога вјечног Царства већ овдје, на земљи, ако желимо да живимо у Богу, и у вјекове вјекова.

Црква нас непрестано подсјећа на вјечност кроз свете тајне, кроз богослужења, кроз тропаре и свештене химне, а нарочито кроз свету тајну Божанске Евхаристије. У часу када се причешћујемо, свештеник свакоме од нас упућује молитвену жељу: “на отпуштење грјехова и на живот вјечни“.

Отац Ананија: Оставимо нашу дјецу и нашу бездјетност Богу

 Оставимо и нашу дјецу и нашу бездјетност Богу

Неки људи, наша браћа, брачни парови, жале се:

„Немам“, кажу, „дјеце. А други их имају тако лако. А неки их чак и одбацују.“ И тако даље. То је истина.

Али треба да знамо и нешто друго:

и имати дјецу и немати дјеце крст је! Крст је! Крст је!

Узимаш једну невину душу, коју ти Бог повјерава, и позван си да је одгајаш. И то не само њено тијело. Тијело је лако: даш мало млијека, даш још понешто… Али душу?

Димостенис Михопулос: Модерност и помјерање средишта

 

Модерност и помјерање средишта: Од средства ка систему – аутономизација новца

Журнал

Published: 25. април, 2026.

SHARE

Пише: Димостенис Михопoлос

Превод: Никола Гачевић, свештеник

Модерност је тумачена на многе начине. Описивана је као научни напредак, као политичка еманципација, као ширење тржишта, као преображај у знању и у власти. Па ипак, упркос тој разноврсности тумачења, остаје основна тешкоћа да се поуздано одреди средиште самога феномена.

Шта је оно што модерност изражава као јединствену цјелину?

Свети старац Амфилохије Макрис и Митроплит Амфилохије Радовић

 

Свети Старац Амфилохије са Патмоса и Митроплит Амфилохије Радовић 

Када сам први пут дошао у Грчку, 1966–67. године, отишао сам на Патмос и сусрео старца Амфилохија Макриса.

То је била још један велики благослов Божији дарован мени.

Управо је он постао повод да ми отац Јустин Поповић да и мени име Амфилохије.

Тако нас и тај догађај духовно повезује.

Митрополит Солуна Филотеј: Захтијевање или предавање

 

 

 

Митрополит Солуна Филотеј

 

Захтијевање или предавање?

 

У јеванђелском читању Пете Недеље Великог поста (Мк. 10, 32–45), Христове ријечи упућене Његовим ученицима,  „Не знате шта иштете“ (Мк 10, 38), откривају једну непролазну истину: човјек често моли и тражи без истинског разумијевања и унутрашњег расуђивања, не увиђајући, дакле, последице сопствених жеља.