Никола Гачевић, протопрезвитер: Задушнице уочи Педесетнице (Тројчиндана)

 

Никола Гачевић, протопрезвитер

Задушнице уочи Педесетнице (Тројчиндан)

Христос је, објашњавајући Садукејима тајну васкрсења мртвих, говорио да је Он Бог Авраама, Бог Исака и Бог Јакова, те да „није Бог мртвих, него живих“ (Матеј 22, 32).

Слиједећи ово Христово учење, Црква је Хришћане који су се биолошки упокојили сахрањивала изван храма (око храма, у близини), у којем су се савршавале свете Тајне, а нарочито Света Евхаристија, држећи се истине да „су пред Богом сви живи“.

Задушнице и помени за упокојене (када се савршавају на исправан и црквени начин) представљају једно од најдубљих пројављивања тајне Цркве Христове. У Цркви се људи подвизавају да престану бити изоловане јединке, појединачни дијелови и одвојени чланови, те настоје да се сједине у једно Тијело Христово. Да постану браћа. Да постану једно тијело. Да се ослободе распарчаности и подијељености и да задобију цјеловитост. Да живе ријечи Христове молитве упућене Оцу, када се моли за будуће Хришћане (оне који ће повјеровати кроз проповијед апостола): „Да сви једно буду; као Ти, Оче, што си у Мени и Ја у Теби, да и они у Нама једно буду, да свијет вјерује да си Ме Ти послао“ (Јован 17, 21).

Митроплит Солуна Филотеј: Да буду једно као ми

 

Преузето: zurnal.me

Митроплит Солуна Филотеј

„Да буду једно као ми“ *

Порука Високопреосвећеног Митроплита Солуна г.г. Филотеја о очувању јединства

У јеванђелском одјељку Недјеље Светих Отаца Првог Васељенског Сабора  сусрећемо један од најпотреснијих тренутака Јеванђеља: архијерејску молитву Господњу, непосредно пред Његово страдање. Христос се обраћа Оцу и моли: „Сачувај их у имену Твоме, које си ми дао, да буду једно као Ми“ (Јн. 17, 11). Ова молитва представља духовни завјет Господњи Цркви и открива да јединство није тек обичан људски договор, него учешће у самом начину постојања Бога.

Теодосиос Марзухос: Истина твоја и истина моја

 

Преузето: zurnal.me

Истина твоја и истина моја*

Једнога дана, године 1698, шведска краљица Христина, која је тада већ живјела у Риму, застаде пред једним очаравајућим кипом Бернинија, једног од највећих представника италијанског барока, знаменитог вајара и архитекте који је носио наслов:

„Истина, која се временом открива.“

Стајала је и са дивљењем посматрала то прекрасно и умно дјело великог умјетника, када јој неко рече:

— Видим, Ваше Височанство, да сте поштовалац истине. Нису сви владари такви…

Фотис Схинас: Какво је било схватање Платона и Аристотела о демократији?

 

Фотис Схинас (доктор Философије, писац)

 

Какво је било схватање Платона и Аристотела о демократији?

 

Какво је било мишљење Платона (Πλάτων) и Аристотела (Αριστοτέλης) о демократији њиховог времена?

Оба ова врхунска философа живјела су у V и IV вијеку, у раздобљу када је демократија, иако у извјесној мјери у опадању, ипак била у пуној дјелатној снази.
Какво је било њихово становиште према савременој им демократији? Какво је уопште било њихово гледиште и поимање демократије као облика државног уређења? Да ли су је сматрали идеалним политичким поретком или не? То су питања којим ће се бавити овај наш рад.

Платон је непомирљиви непријатељ демократије. Али зашто?

Свети Старац Порфирије: О вјечности

 

Смрти празнујемо умртвљење

 

Свето Писмо у цјелини прожето је духом вјечности. Бог је вјечан и створио је да и нас учини вјечнима, да нас удостоји да будемо причасници Његовога вјечног Царства већ овдје, на земљи, ако желимо да живимо у Богу, и у вјекове вјекова.

Црква нас непрестано подсјећа на вјечност кроз свете тајне, кроз богослужења, кроз тропаре и свештене химне, а нарочито кроз свету тајну Божанске Евхаристије. У часу када се причешћујемо, свештеник свакоме од нас упућује молитвену жељу: “на отпуштење грјехова и на живот вјечни“.