Никола
Гачевић, протопрезвитер
Задушнице
уочи Педесетнице (Тројчиндан)
Христос
је, објашњавајући Садукејима тајну васкрсења мртвих, говорио да је Он Бог
Авраама, Бог Исака и Бог Јакова, те да „није Бог мртвих, него живих“ (Матеј 22,
32).
Слиједећи
ово Христово учење, Црква је Хришћане који су се биолошки упокојили сахрањивала
изван храма (око храма, у близини), у којем су се савршавале свете Тајне, а
нарочито Света Евхаристија, држећи се истине да „су пред Богом сви живи“.
Задушнице и помени за упокојене (када се савршавају на исправан и црквени начин) представљају једно од најдубљих пројављивања тајне Цркве Христове. У Цркви се људи подвизавају да престану бити изоловане јединке, појединачни дијелови и одвојени чланови, те настоје да се сједине у једно Тијело Христово. Да постану браћа. Да постану једно тијело. Да се ослободе распарчаности и подијељености и да задобију цјеловитост. Да живе ријечи Христове молитве упућене Оцу, када се моли за будуће Хришћане (оне који ће повјеровати кроз проповијед апостола): „Да сви једно буду; као Ти, Оче, што си у Мени и Ја у Теби, да и они у Нама једно буду, да свијет вјерује да си Ме Ти послао“ (Јован 17, 21).