Оставимо и нашу дјецу и нашу бездјетност Богу
Неки људи, наша браћа, брачни парови, жале се:
„Немам“, кажу, „дјеце. А други их имају тако лако. А неки их чак и одбацују.“ И тако даље. То је истина.
Али треба да знамо и нешто друго:
и имати дјецу и немати дјеце крст је! Крст је! Крст је!
Узимаш једну невину душу, коју ти Бог повјерава, и позван си да је одгајаш. И то не само њено тијело. Тијело је лако: даш мало млијека, даш још понешто… Али душу?

