Свети Старац Амфилохије са Патмоса и Митроплит Амфилохије Радовић
Када сам први пут дошао у Грчку, 1966–67. године, отишао сам на Патмос и сусрео старца Амфилохија Макриса.
То је била још један велики благослов Божији дарован мени.
Управо је он постао повод да ми отац Јустин Поповић да и мени име Амфилохије.
Тако нас и тај догађај духовно повезује.
Био је висок, лице му је имало неку дивну благодатну љепоту, био је кротак и тих, испуњен љубављу, веома великом љубављу.
То је било његово главно духовно обиљежје.
Исповиједио сам се. Та ће ми исповијест остати незаборавна.
Дошао сам к њему са многим тешким ранама задобијеним од свијета.
Већ сам био окренут монашком животу, али још нисам био донио своју коначну одлуку, и управо ми је био потребан један човјек да ме укријепи.
Пришао сам му са извјесном бојажљивошћу, јер још нисам добро познавао грчки језик.
Па ипак, од првога тренутка свете Тајне исповијести осјетио сам да могу све рећи томе човјеку.
Његово присуство и начин на који ме је примио расијали су све моје недоумице и страхове.
Када сам му казао све што сам имао да кажем, и док сам очекивао да ће ми одредити неку епитимију, он ме је загрлио, ословио ме мојим крштеним именом и рекао:
„Брате (Х)Ристо, да се сјутра причестимо?“
Очекивао сам хиљаду других ствари, а једино то нисам очекивао.
Толика је била љубав коју је носио у себи.
Загрлио ме је својом љубављу, мене, који сам му долазио као рањен човјек.
Кроз ту његову љубав могло се опитно разумјети дух Цркве и истинско духовно очинство.
Митрополит Амфилохије Радовић
(Из разговора Митрополита Амфилохија са о. Василијем Цимурисом, 19 октобра 2018)
Данас се прославља св. Амфилохије Макрис
Са грчког пр. Никола Гачевић

No comments:
Post a Comment