Митроплит Солуна Филотеј
Вјера не зависи од чуда
Јеванђељски одељак, са причом о богаташу и убогом Лазару
(Лк. 16, 19–31), представља потресно откривење човјековог односа према истини
Божијој.
Завршна реченица Христова — „Ако не слушају Мојсија и Пророке, неће повјеровати ни ако неко из мртвих васкрсне“ — није само констатација, него снажан позив на духовно буђење. Она нас подсјећа да се вјера не заснива на спољашњим знацима и чудесним догађајима, већ на унутрашњој слободи човјека.
Прогон
Хришћана у 21 вијеку
Светски феномен који не смије да
нас остави равнодушнима
Недавно је Доналд Трамп изјавио да је „Хришћанство у Нигерији суочено са
егзистенцијалном пријетњом“, најавивши да ће ту земљу означити као „државу
посебне забринутости“ (Country of Particular Concern) због кршења вјерских слобода.
Том приликом је упозорио да би могло доћи до обуставе економске помоћи, па чак
и до могућих војних мјера уколико хришћанске заједнице не буду заштићене.
Свако може да нагађа из којих мотива је председник Трамп дао ову изјаву. Ипак, његове ријечи су многе изненадиле — као да не знају шта се годинама дешава у Нигерији, и не само тамо. У тој земљи од око 200 милиона становника — од којих је више од 70 милиона хришћана — већ дужи низ година одиграва се прави покољ. У Нигерији живе католици, протестанти и једна мања, али добро организована православна заједница. Имам част да лично познајем неколицину свештеника рођених Нигеријаца који су примјер духовне снаге у изузетно тешким околностима.
Широки прогони хришћана који не
смију да нас оставе равнодушнима
Обимни прогони, нарочито последњих година, озбиљно су погодили најстарије
хришћанске заједнице на свијету. Масовни напади и прогони, који често попримају
размјере геноцида, довели су до тога да милиони хришћана на Блиском истоку буду
убијени, отети, протјерани из својих домова, затворени или изложени
дискриминацији. То је дубоко угрозило опстанак древних хришћанских заједница у
Ираку, Сирији (земља у којој су настале прве организоване заједнице хришћана и
гдје се по први пут помињу под тим називом), Либану и Палестини — у Светој
земљи, тамо гдје је живио Исус Христос.
Некада су хришћани на Блиском истоку били мост између зараћених шиитских и сунитских муслиманских група. Школе и социјалне установе под хришћанским управљањем доприносиле су друштву у цјелини, служећи свим грађанима, без обзира на вјеру.
Активности Цркве и сарадња са институцијама
државе и ЕУ
На послењем засиједању Светог Синода Цркве Грчке одобрен је захтјев Канцеларије Представништва Цркве Грчке у Бриселу за потписивање Меморандума о сарадњи са Министарством спољних послова, који ће имати за циљ остварење следећих намјера и циљева, усмјерених око деловања те Канцеларије:
Повећано добротворно дјело Цркве
Грчке – Више од 1,4 милиона људи помогнуто током 2024. Године
Добротворна дјелатност представља једно од најзначајнијих поља у којима Црква Грчке показује своју огромну и благотворну присутност у друштву, доносећи утјеху и помоћ стотинама хиљада душа. Ова дјелатност, која је суштински дио њене мисије, сведочи о непрекинутој присутности Цркве поред човјека који пролази кроз невоље и искушења.
ЕКСКЛУЗИВНО
Као мали помен Митрополиту Амфилохију, нашем оцу, и како смо га од милоште звали ђеду, дијелим са вама превод његовог писма. Отац Константин Гелис прије свог упокојења даровао ми је рукопис на благослов.
Атина, 20.12.1971
Драги оче Константине[1],
Много сам сагријешио пред тобом! Опрости ми. Писмо[2] које сам примио прије извјесног времена још увијек чека на одговор. Пошто би одговор морао да буде достојан и самих питања које поставља писмо, као и самог садржаја писма, одлагао сам га из дана у дан, не бих ли нашао више мира и времена за њега. Нажалост, ни сада немам ни довољно мира, ни довољно времена — али да наставим да одлажем одговор више није допуштено.
ЕКСКЛУЗИВНО
Митрополит Црногорско-приморски проф.
др. Амфилохије Радовић
Ове одговоре Митроплит Амфилохије дао је на питања која су му поставили монаси из Манастира Григоријата на Светој Гори током његове посјете 23. новембра 1986.
Питање: Преосвећени, молимо Вас да нам кажете неколико ријечи, из Вашег искуства, како да се духовно изграђујемо. Чему треба, прије свега као монаси, да тежимо?
Одговор: Скрушеност срца – оно што кажемо у 50. псалму „дух скрушен, срце скрушено и унижено(смирено), Бог неће одбацити“. Ако срце није скрушено, човјек не може осјетити тајну праве, истинске радости. Не осјећа је док је вјера само рационално, интелектуално знање, чак и знање Јеванђеља, Догматике (догми Цркве), док сјеме није пало у срце, док још срце није омекшало. Омекшавање срца!
Бугарска Црква поздравља
увођење Православља у школе
Са „посебном духовном радошћу и задовољством“ Свети Синод Патријаршије Бугарске поздравља увођење наставног предмета „Религија – Православље“ као обавезног у систем бугарског средњег образовања.
У свом саопштењу, Бугарска Православна Црква изражава признање за „мудрост и одговорност“ које је показала Народна скупштина Републике Бугарске приликом гласања у првом читању измена Закона о предшколском и школском образовању.
Овај потресни догађај није само једно чудо из прошлости, него вјечни позив. То је спасоносни божански клик који допире све до наших дана, позивајући на истински живот сваког човјека који се осјећа заробљеним у егзистенцијалним ћорсокацима, зависностима и страховима. Јер, како нас подсећа свети Јован Златоуст: „Не живи заиста онај који само дише, него онај који живи у врлини.“
Митрополит Солуна г. Фолотеј
САВРШЕНА ЉУБАВ МИЈЕЊА СВИЈЕТ
Постоје ријечи које звуче претјерано, готово
немогуће, и ипак остају живе вјековима — као што је реченица Христова из
Јеванђеља које ће се читати на Божанској Литургији: „Љубите непријатеље своје,
чините добро и дајите у зајам не надајући се ничему “ (Лк. 6, 35). У срцу
смисла ових ријечи налази се позив који преокреће уобичајену логику међуљудских
односа.
Свети Јован Златоуст каже да „није толико велико вољети свога пријатеља, колико се помирити са непријатељем — то је дјело племените душе која подражава Бога“. А свети Максим Исповједник учи да „савршена љубав не прави разлику између пријатеља и непријатеља, нити између праведног и неправедног, него све воли једнако“ (Главе о љубави, 1, 15).
Постоје ријечи које, иако изговорене прије много вјекова, и данас звуче актуелније него икада. Једна од њих припада апостолу Павлу и налази се у Посланици Галатима 2, 16–20: „ А живим- не више ја, него живи у мени Христос“ (Гал. 2, 20). Ова кратка реченица сажима у себи читаву космотеорију (погледа на свијет): човјеков живот добија смисао не онда када се врти око самог себе, него када постане мјесто присуства Бога.
Већ у 4. вијеку, Свети Јован Златоусти (епископ, теолог и фиософ) објашњавао је ове ријечи на начин који не оставља недоумицу: „Шта значи ‘не живим више ја’? То значи да је Павлово сопствено хтење нестало; није више желио ништа своје, већ само оно што хоће Христос. И то је савршени знак истинског живота“ (PG 61, 624[1]). За Златоустог, ове ријечи значе прелазак из егоцентризма (саможивости, самољубља) у слободу љубави. То је слобода у којој се личност човјека не поништава, већ се напротив, испуњава, јер престаје да буде затворена у уско „ја“ и отвара се слободно вољи Божијој.
Порука јединства и сарадње за
добро народа упутио Архиепископ Јероним из Парламента Грчке
Поруку јединства, сарадње и заједничке борбе за добро народа, упућену свим
политичким странкама које имају представнике у парламенту, послао је са засиједања
грчког парламента Архиепископ атински и цијеле Грчке Јероним II.
Његово Блаженство служио је јутросу Парламенту Грчке чин водоосвећења
поводом почетка нове парламентарне године.
Председник парламента, Никитас Какламанис, дочекао је Архиепископа Јеронима и његову пратњу.
Град Солун постао је средиште дијалога који се отворио према великим питањима човјека и његовог постојања у свијету који се муњевито мијења.
Завршним обраћањем Митрополита Солунског Филотеја, директора Одјељења за
издавачку дјелатност при Светом Синоду, окончан је рад Другог међународног
научног конгреса.
Митрополит Филотеј истакао је да Солун, као апостолски град, остаје трајни
подсјетник на одговорност да вјера буде повезана са разумом, а духовност са
свакодневним животом.
Технологија – снага која
обликује, али и опасност која пријети да пороби
Митрополит је у својој бесједи анализирао кључне изазове дигиталног доба, нагласивши четири главне теме које су се издвојиле током рада конгреса.
