Thursday, November 5, 2026

Философ Исократ

 


Василије Термос:Три фактора успјешног брака и поређење са прошлошћу

 

Три фактора успјешног брака и поређење са прошлошћу

 


Др. Василије Термос, педопсихијатар, психотерапеут, православни свештеник

Прије неколико година, амерички психолог Стернберг (Sternberg) интервјуисао је хиљаде парова и процијенио различите аспекте како би утврдио да ли је њихов брак добар или има потешкоћа, покушавајући да пронађе узроке и факторе који чине брак успјешним или неуспјешним. Његов закључак био је да постоје три фактора који чине брак успјешним, и упоредио их је са странама троугла, који у успјешном браку мора бити једнакостраничан.

Прва страна, први фактор, јесте страст, заљубљеност.

Међународна иницијатива за повратак митрополита Евгенија у Естонију

 


Међународна иницијатива за повратак митрополита Евгенија у Естонију

Међународна организација за људска права Justice pour Tous Internationale (JPTi) упутила је естонским властима апел да омогуће повратак митрополита Евгенија Московске патријаршије и обезбиједе поштовање вјерских слобода. Апел је изложен у отвореном писму послатом 2. октобра 2026. године.

Ова иницијатива услиједила је након посебног скупа одржаног 30. септембра у сједишту Уједињених нација у Женеви, посвећеног вјерским слободама, аутономији Цркве и заштити вјерских мањина у Естонији.

Saturday, October 31, 2026

Када волиш ниси усамљен

 


Када некога волиш, осјећаш га као да је жив и присутан пред тобом.

Усамљеност осјећа онај који не воли, а она постаје још већа када желимо да нас други воле.

Сваки човјек, био он цар или просјак, чим почне да жуди за тим да буде вољен, одмах ће осјетити усамљеност.

Али чим почне да воли, не обичном људском љубављу, већ љубављу која се рађа и живи у Цркви, усамљеност почиње да ишчезава. Тада човјек открива да је читава Црква, да су сви њени чланови, заједно с њим.


Старац Емилијан, игуман светогорског манастира Симонопетра


Н.Г.


Thursday, October 1, 2026

„Не долази“ или „дођи“

 

Фото: Анастасиоск

„Не долази“ или „дођи“


Превео са грчког језика: п. Никола Гачевић


У недјељу, 30. августа, на Светој Литургији у храмовима Православен Цркве прочитан је одјељак из Јеванђеља по Матеју (Мт 21, 33–42) — потресна прича о злим виноградарима, која није само суд над невјерством једног нараштаја, већ огледало за свакога коме је Бог повјерио Своје дарове, а нарочито за онога ко је преузео одговорност која се тиче живота и добра других људи. Прочитавши тумачење овог јеванђелског одјељка аутора који се потписује као Ex Grege и дубоко дирнут његовим проницљивим и духовно надахнутим приступом, пожелио сам да га подијелим са читаоцима. Полазећи од Великог инквизитора из Достојевсковог романа Браћа Карамазови, аутор показује како управитељ лако заборавља Власника, а повјерени дар претвара у своју имовину.

Димостенис Михопулос: Христијанизација без прихватања Христа — зашто је Западу потребно ново читање историје

 Преузето са сајта: журнал.ме

Димостенис Михопулос

Христијанизација без прихватања Христа — зашто је Западу потребно ново читање историје

Послије V вијека по Христу и распада западног дијела Римске васељене, Европа се из коријена мијења. Готи, Франци, Саксонци, Лангобарди и друга германска племена насељавају се на некадашњим римским територијама и образују нове политичке творевине. У истом раздобљу хришћанство се шири и западним свијетом. Краљеви примају крштење, подижу се храмови, епископи преузимају значајну улогу, а хришћански симболи постају доминантни у јавном простору.Уобичајена историографија у томе готово по себи разумљиво види рађање „хришћанске Европе“. Међутим, управо се овдје крије једна од најдубљих забуна у тумачењу историје.

Почетак нове школске године у Грчкој

 Преузето са сајта: zurnal.me



Архиепископ атински Јероним ученицима: „Ако се појаве тешкоће, немојте се плашити“

Архиепископ атински Јероним служио је молитвени чин на Универзитету у Атини поводом почетка нове академске године. Поводом почетка школске године посјетио је и 99. основну школу у Атини, гдје је ученицима поручио да се не плаше тешкоћа и да имају повјерења у Цркву.

Посјета Универзитету у Атини



Молитвеном чину, служеном у старој сали универзитетског Сената, присуствовали су чланови управе Универзитета, предсједници и потпредсједници одсјека, декани факултета, професори и запослени у администрацији.

Monday, August 24, 2026

Слободан Чавка: КОЦКА

     



            Слободан Чавка, свештеник, теолог

                                                            КОЦКА    

      Возећи се градом у коме живим, очајнички тражих макар један кутак без светлуцавих реклама, које нас подло позивају да баш ту окушамо своју срећу. Не нашавши, схватих да сам припадник последње генерације која памти ову земљу неокићену кладионицама и коцкарницама. Где год је породично гнездо свило двоје или троје, ту је и бар један казино с њима. Невољно се зауставих баш код упадљивог објекта који је, судећи по реклами, великодушно давао највећу шансу лакомисленим улагачима. Често сам виђао људе како несрећни излазе из тог здања, махом личећи једни на друге. А ова појава је била посве другачија од свих оних које би човек очекивао у том свињцу...

Friday, July 31, 2026

Свети Василије Велики: Писмо мајци која тугује за сином



 

Бавећи се тумачењем Друге књиге Макавејске, наишао сам на писмо Светог Василија Великог упућено мајци која тугује за својим сином. Иако је написано пре шеснаест векова, његове речи су ме дубоко дирнуле. Зато у наставку доносим његов превод на српски језик.


СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ

Нектаријевој супрузи

1. Двоумио сам се да ли да се обратим Вашој честитости, мислећи да, као што и најблажи лек изазива бол оку када је упаљено, тако и души скрханој тешком жалошћу речи упућене у самом часу страдања, ма колико биле утешне, могу изгледати неумесне. Али потом помислих да се обраћам хришћанки која је одавно поучена побожности, која није неискусна у променљивости људског живота, те закључих да не треба да занемарим дужност која ми је поверена.
Знам шта је мајчино срце, и када се сетим колико сте добри и благи према свима, могу да наслутим колика је дубина Вашег садашњег бола. Изгубили сте сина кога су, док је био жив, све мајке сматрале блаженим, молећи се да и њихови синови постану налик њему; а када је умро, оплакивале су га као да је свака од њих у гроб положила сопствено дете.

Wednesday, July 29, 2026

Митрополит Агатангел: Духовност Отаца и Мајки пустиње

 


Митрополит Агатангел (Харамантидис), Генерални директор Апостолики Дјакониа Цркве Грчке

ДУХОВНОСТ ОТАЦА И МАЈКИ ПУСТИЊЕ

Прије неколико година прославили смо почетак трећег миленијума историјске ере послије Христа. Међутим, постављало се питање: „Има ли уопште нечега достојног славља?“ Многи се и данас питају може ли човјечанство преживјети сопствене разорне силе.

Saturday, July 18, 2026

Старац Порфирије: Не треба да се плашимо ни антихриста ни броја 666

 



Старац Порфирије: Не треба да се плашимо ни антихриста ни броја 666

 

Да вам испричам нешто.

Једном ми је рекао:

„Оче Атанасије“, – ухватио ме је чврсто за руку – „ја сам сада слијеп. Моје тјелесне очи више не виде, јер болујем од рака хипофизе. Али зато имам духовне очи и њима видим.

Прије него што одеш, хоћу нешто да ми кажеш. Шта је наш старац Емилијан говорио о броју 666 и о антихристу?“

Панајотис Љакос: Култ животиња:Звијер на мјесту Човјека

 




Култ животиња: Звијер на мјесту Човјека

Панајотис Љакос[1]

Превео са грчког језика: Никола Гачевић, свештеник

Извор: zurnal.me

„Када је Цезар једном приликом у Риму видио неке богате странце како у наручју носе и милују мале псе и мајмуне, упитао их је зар у њиховој земљи жене не рађају дјецу. На тај начин их је, с великом отменошћу, укорио зато што на животиње расипају урођену човјекову склоност ка љубави и њежности, која по својој природи припада људима.“ (Плутарх, Упоредни животописи, „Перикле“, гл. 1, ст. 1–5.)

Thursday, July 16, 2026

Свети Пајсије Басјас Кефалонијски, кратко житије и чудо

 


Кратко житије Светог Пајсија (Панагиса) Басјаса

Јонска острва изњедрила су многе светитеље наше Цркве. Један од њих био је новојављени светитељ, Свети Панагис Басјас из Ликсурија на Кефалонији.

Живио је у времену када су Јонска острва непрестано мијењала своје завојеваче, а наша Православна Црква уздисала под тешким притисцима папских јеретика, који су током читавих вјекова тијесно сарађивали са западним окупаторима настојећи да становништво однароде и потчине га римском папи.

Рођен је у Ликсурију 1801. године. Родитељи су му били Михаило Типалдос Басија и Регина, рођена Делапорта, побожни и имућни људи. Стекао је темељно образовање, а поред грчког језика одлично је познавао и италијански, француски и латински.