Смрти празнујемо умртвљење
Свето Писмо у цјелини прожето је духом вјечности.
Бог је вјечан и створио је да и нас учини вјечнима, да нас удостоји да будемо
причасници Његовога вјечног Царства већ овдје, на земљи, ако желимо да живимо у
Богу, и у вјекове вјекова.
Црква нас непрестано подсјећа на вјечност кроз свете тајне, кроз богослужења, кроз тропаре и свештене химне, а нарочито кроз свету тајну Божанске Евхаристије. У часу када се причешћујемо, свештеник свакоме од нас упућује молитвену жељу: “на отпуштење грјехова и на живот вјечни“.
За човјека у којега се Христос настанио нема ни
смрти, ни пакла, ни ђавола; све то за њега као да не постоји. Постоји, и те
како постоји, али за оне који су далеко од Христа. „ Адам паде и опет устаде, ђаво
се уништи...“[1].
„ Гдје ти је, смрти, жалац? Гдје ти је, аде, побједа?“[2].
Ето, тако вјерује наша вјера. Она исповиједа да нема смрти за онога који држи
ријеч Божију. Зар то не каже и свети Јован Богослов у Јеванђељу: Заиста,
заиста вам кажем ко одржи ријеч моју неће видјети смрти вавијек“[3].
„Светкујемо умртвљење смрти, разорење ада,
почетак гругог, вјечног живота, и играјучи пјесмом прослављамо Узрочника,
јединога Бога отаца, благословеног и препрослављеног“[4].
Видите, ова васкршња химна говори о аду и о смрти
који су, међутим, умртвљени и укинути. И то с еније догодило силом човјековом,
нити вољом анђела, него Васкрсењем Христовим, Самога Сина Божијега: „
Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли“[5]. И
пјесник, изражавајући заједно са својим осјећањима и наша сопствена, каже да не
само што у то вјерује, него и празнујемо и радујемо се змртвљењу смрти и
укидању ада. Уједно празнујемо почетак, зачетак једног другог живота – ђивота вјечнога
– и са трептајима радости славимо Онога који је постао узрок ове побједе и који
нам је даровао живот вјечни. То нам свједочи и свети Апостол Павле у Првој
посланици Коринћанима: „ А Богу хвала који нам даде побједу кроз Господа
нашег Исуса Христа“[6].
И на другом мјесту каже:
„Побједа
прођдрије смрт“[7].
наставиће се...
Превод: протопрезвитер Никола Гачевић
No comments:
Post a Comment