Поучна прича

Поучна прича

Један човјек одлучи да посјети једног пустињака.

– Благословите, оче! – поздрави га. – Знате, прешао сам дуг пут да бих дошао овамо!

– Сједи – прекиде га старац. – Да ти најприје сипам мало чаја.

– Провео сам много година студирајући на универзитетима у иностранству! – поче посјетилац да се представља.

– Хајде да најприје попијемо мало чаја – поново мирно рече старац.

– Данас сам директор једне велике компаније! – настави странац да говори о себи.

– Вјерујем да ће вам се чај веома допасти – каза пустињак, настављајући да сипа чај у његову шољу.

– Али, оче, препунили сте шољу! Чај се прелива! – примјети незадовољно посјетилац.

Тада му мудри старац одговори:

– И ти личиш на ову препуну шољу. Ако се не испразниш, барем мало, од свега што носиш у себи, како ћеш допустити да у твоје срце кане нешто од онога малога што ја знам?

Поука из приче:

Ко је пун себе, не може се испунити Богом и не може примити другога у своје срце; ко се испразни од гордости, постаје способан да прими мудрост, истину и благодат Божију и другог човјека истински да прихвати и заволи.