Прва трансплатација у историји свијета

 

Прва трансплантација у историји свијета

Василиос Кекис

Професор др Василиос Кекис, професор хирургије на Универзитету у Атини и директор-хирург у „Медицинском центру Атине“, доживио је 1962. године у Бостону, у Сједињеним Америчким Државама, снажно духовно искуство у вези са чудесним исцјељењима Светих бесребреника, о којима ће бити ријечи у наставку, онако како их је сам забиљежио, на славу Божију и у част Светих Козме и Дамјана.

У мају 1962. године на Одјељење за хитне пријеме Опште болнице Масачусетса (Massachusetts General Hospital) у Бостону хитно је довезен дванаестогодишњи дјечак коме је, усљед саобраћајне несреће, било потпуно одсјечена десна рука. Након успјешно изведеног хируршког захвата, извршена је реимплантација, односно поновно припајање одсјеченог уда, а послије извјесног времена млади ученик се вратио у школски бејзбол тим. Послије овог успјеха, америчка дневна и стручна периодична штампа показала је велико интересовање да сазна више појединости о овом догађају. Због тога је у болници организована конференција за штампу, на којој су учествовали хирурзи који су извели овај оперативни захват. На самом почетку, један од новинара упитао је да ли Општа болница Масачусетса (Massachusetts General Hospital) полаже право на првенство у извођењу овакве врсте хируршке интервенције. Тада је, на запрепашћење свих присутних, директор болнице, хирург Е. Д. Черчил (E. D. Churchill), одговорио: „Не, не полажемо право на такво првенство, јер је један други тим љекара – Свети Козма и Дамјан – око 400. године послије Христа ампутирао обољелу ногу једном човјеку који је боловао од гангрене и замијенио је здравом ногом једног Арапина који је управо био преминуо.“ Часопис Опште болнице Масачусетса тада је објавио слику из XIV вијека под називом „Чудо црне ноге“, која приказује чудесно дјело Светих Козме и Дамјана. Медицински часопис Spectrum, који је издавала компанија „Pfizer“, намјеравајући да објави репродукцију овог чуда у боји, открио је да се у музејима и црквама широм Европе налази више од хиљаду и пет стотина слика из доба ренесансе које приказују чудесну трансплантацију уда коју су извршили Свети Козма и Дамјан.

Ове слике данас може видјети сваки посјетилац у Музеју Светог Марка у Венецији, у Италији. Многе друге налазе се у Пинакотеци у Минхену, Академији у Фиренци, музеју Лувр у Паризу, као и у бројним црквама широм Европе.

И у Грчкој, у храму Светих бесребреника у Верији, налази се фреска која приказује чудо „Црне ноге“, односно чудесну трансплантацију уда коју су извршили Свети Козма и Дамјан.

Данас се прикази чуда „Црне ноге“ могу наћи на првим страницама већине класичних уџбеника о трансплантационој хирургији, праћени коментарима у којима се ово чудо наводи као прва позната и успјешно извршена алотрансплантација, макар и у оквиру свједочанства о чудесном догађају.

Света браћа близанци Козма и Дамјан рођени су у III вијеку по Христу од побожних хришћанских родитеља и живјели су на подручју Киликије у Малој Азији. Изучили су љекарску науку и бавили се љекарским позивом, путујући широм земље и истовремено проповиједајући хришћанску вјеру.

За своје љекарске услуге нису примали никакву новчану надокнаду – сребро (ἀργύρια) – због чега су и добили назив Бесребреници (Анаргири).

Глас о њима брзо се проширио читавом Малом Азијом, прије свега захваљујући многобројним чудесним исцјељењима која су чинили.

Плашећи се да би међу његовим поданицима могли придобити нове хришћане, римски управитељ те области Лисије, за вријеме владавине цара Диоклецијана, позвао их је да јавно принесу жртву римским боговима.

Пошто су одбили да се повинују Лисијевој заповијести и принесу жртву идолима, осуђени су на смрт и пострадали су мученички – погубљени одсијецањем главе.

О Светим Козми и Дамјану сачувано је веома мало историјских података. Чак су и ти ријетки познати догађаји нераскидиво повезани са бројним чудима која су се збила након њиховог мученичког страдања и одсијецања глава.

Веома брзо након њихове мученичке смрти проширио се глас о чудесним исцјељењима која су се дешавала на њиховом гробу у Киру (Cyrrhus), у сјеверној Сирији, у близини чувеног Асклепијевог храма.

Болесници – и хришћани и незнабошци, без икакве разлике – долазили су из разних крајева како би посјетили гроб Светих и преноћили крај њега, надајући се да ће током ноћи задобити исцјељење.

Два вијека касније, цар Јустинијан, који је свједочио да је и сам чудесно исцијељен молитвеним заступништвом Светих Козме и Дамјана, пренио је њихове свете мошти из Кира у Цариград, у храм који је подигао у њихову част.

Свети Козма и Дамјан поштују се као заштитници љекара и фармацеута, а Света Црква  празнује њихов спомен 1/14. новембра и 1/14. јула.

Приредио и превео: Никола Гачевић, свештеник