Одрицање од свијета
Свети Јефрем Катунакијски
Када сам први пут осјетио ревност да и сам постанем монах, повјерио сам то
неким људима. Један од њих био је возач, па ми рече:
– Слушај, Евангеле (тако су ме звали док сам био у свијету), ја ћу данас
својим аутомобилом проћи према тим и тим селима. Отприлике у то вријеме, по
светогорском рачунању времена, око пет-шест сати послије подне, проћи ћу овуда.
Ти буди ту да те повезем, па да заједно одемо у манастир.
– Добро.
Узео сам неку блузу – био сам још свјетовни младић – и дошао, сјео на једну стијену и гледао у даљину, ишчекујући пут. Прије него што је дошло одређено вријеме, устао сам и отишао. А када је наступио час, било је као што стоји у Јеванђељу: „Јер још не бјеше дошао час Његов“ (Јн. 8, 20). А кад је дошао мој час, нисам више гледао ни на оца ни на мајку – устао сам и отишао.
Ако та благодат не сиђе на човјека – како то да кажем – бићеш недорастао
монах. Потребно је да она проникне у дубину душе. Када те обузме та божанска
љубав, тај божански ерос, тада више нећеш питати ни мене, нити ћеш било шта
одмјеравати и размишљати, него ћеш поћи са великом готовошћу и усрдношћу.
Питао сам старе старце:
– Шта сте осјећали када сте дошли на Свету Гору?
А они су ми одговарали:
– Када смо дошли на Свету Гору, у нама је горјела ватра велика као Атос, а
сада је од ње остала само танка искра.
Ако ти већ сада долазиш само са том танком искром, шта ће бити сјутра?
Зато и Свети Симеон Нови Богослов каже:
Блажен је онај који је до краја живота сачувао ону прву ревност с којом је
ступио у манастир. Још је блаженији онај који је ту прву ревност
умножио и увећао. Заиста, блажен је онај који је своју прву ревност увећао.
Многи долазе и питају ме:
– Да ли мислите да треба да постанем монах?
Чак и када бих се помолио и добио од Бога обавјештење, ја ти то не бих
рекао. Не бих. Могу само да се молим да ти сам препознаш и изабереш пут којим
треба да пођеш. Али нећу ја доносити ту одлуку умјесто тебе. Јер ко зна шта ће
бити сутра или прекосутра? Па да послије слушам како неко говори: „Отац Јефрем
ме је навео на овај пут!“ Не, то ти нећу рећи.
Ти сам треба да изабереш свој пут. Ено чудотворне иконе Пресвете Богородице
Горгоипикос (она која брзо услишава нашу молитву, Брзопослушница), ено њене
чудотворне иконе у манастиру Ивирону. Отиђи пред њом, прочитај Пресветој
Богородици молебан, па нека ти Она, Коју призиваш, просвијетли срце и открије
који пут треба да изабереш.
Јер, оче мој, хоћеш ли се ти запалити мојом ватром? Нећеш.
превео Никола Гачевић, свештеник
No comments:
Post a Comment