Архиепископ новосадски и митрополит бачки проф.др. Иринеј: Божићни интервју Печату (2025)

 

Митрополит бачки др Иринеј: Божићни интервjу Печату (2025)*

Поштовани Владико, уважени пријатељу, у минулим годинама – а реч је о безмало деценији и по – наших традиционалних разговора о Божићу, небројене су духовне, друштвено-политичке, државничке, културне и животне теме биле окосница Ваших промишљања и одговора на постављена питања и актуелне поводе. Тешко да бисмо данас могли поменути неку важну друштвену, црквену и политичку тему, а да је у годинама за нама Ви већ нисте пажљиво анализирали пред Печатовим читаоцима. Поновићемо, стога раније постављано, а још увек неразрешено питање из претходних разговора: где смо данас, колико су наше управљачке, духовне и интелектуалне елите дорасле геополитичком хаосу у којем се моћне америчкоцентричне елите опиру слабљењу униполарног света, и јачању његових алтернатива? Којој се страни света, као држава и друштво, свакако и као и појединци, морамо данас окренути, коме веровати, шта уважавати, за шта се борити?

Филотеј Солунски: Бог који пребива са нама

Филотеј митроплит Солуна

Бог који пребива са нама

Данашње јеванђелско читање, са самог почетка Јеванђеља по Матеју (Мт. 1, 1–25), открива и освјетљава саму срж тајне Рођења Христовог.

Рођење Христово није тек један тренутак у историјском току; оно је врхунско обећање Бога човјеку.

Својим Оваплоћењем, Бог долази да се настани међу нама и да нас избави од окова који притискају и оптерећују само наше постојање.

Исповијест једног Француза атеисте

Исповијест једног Француза атеисте

У Атини је 12-13 децембра, у организацији Библијског Друштвам, одржан научни симпосион под називом “Трагајући за личношћу Христовом”, а поводом 1700 година од одржавања Првог Васељенског Сабора. Симпосион је окупио значајне познаваоце Библије из цијелог свијета. Циљ организивања симпосиона је да се поново потакне код хришћана упознавање Ријечи Божије како би са храброшћу указивали на свјетлост живе вјере, наде и љубави у тешким тренуцима. Такође се истакла потреба за обновом апологетике која је у последње вријеме, кориштена од фанатичних кругова, била на лошем гласу. Потребно је да се освијетли њен изворни смисао који је био објашњење, неупућенима и онима који су противници, Распете Хришћанске Истине.

Један од говорника на симпосиону био је Гијом Бињон из Америке, који ради у области Информатичке Технологије, хришћански апологета и философ.

Архимандрит Теодосије Мартзухос из Грчке Православне Цркве, који је био један од организатора симпосиона и међу главним говорницима, подијелио је са свима интервју са г. Бињном у једном подкасту у којем он објашњава како је постао Хришћанин.

У наставку доносимо превод интервјуа на српски језик.

Архиепископ Анастасије: Најљепше је вољети у Христу

Хришћанска љубав није некаква нејасна емоционална узбуђеност, него став живота који се пројављује у свакодневници.

Она је божанска свјетлост која обасјава цјелокупно људско биће…

У нашој особено суровој епохи, у којој у многим крајевима бјесне мржња и насиље, хришћани, вјерни Ономе који се јавио у тијелу — Господару мира, позвани смо да се увијек супротстављамо, свим својим душевним и тјелесним снагама, гдје год и колико год можемо…

Браћо моја, подсјећам вас:

Најљепше је — вољети, макар и када си се уморио, ма колико да те боли.

Најузвишеније је — вољети, вољети истински, „у Христу“.

„Бог је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива, и Бог у њему“ (1. Јн. 4, 16).

Архиепископ Тиране, Драча и све Албаније

Анастасије

п. Никола Гачевић

Архиепископ Анастасије: Пребивај у Љубави

 …„Бог је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива, и Бог у њему“ (1. Јн 4,16)…

Свемоћни Бог и све-благи Бог јесте Љубав.

И управо је други дио ове изреке од пресудног значаја.

Он није удаљен нити неприступан.

Можемо Му приступити.

Можемо ступити у заједницу са Њим.

Пут и стаза остају непромијењени:

„Ко пребива у љубави, у Богу пребива, и Бог у њему.“

У овој једној реченици сабира се и тајна нашег личног живота.

Постоји могућност да непрестано живимо у миру и радости Божијој, пребивајући у љубави, јер Бог је љубав.

Архиепископ Тиране,  Драча и цијеле Албаније др.Анастасије

п. Никола Гачевић

Утамничен: Исусе, волим те

 

Исусе, волим те

Једно искуство о страдању и заточеништву хришћанских осуђеника у совјетским логорима и тамницама.

Један свештеник који је преживио прогоне у Совјетском Савезу записао је о свом заточеништву следеће:

Проф.др. Власије Фидас: Односи Православне и Римокатоличке Цркве

 

Проф. др. Власије Фидас (дугогодишњи професор Историје Цркве на Теолошком Факултету Атинског Универзитета)

Односи Православне и Римокатоличке Цркве

Заједнички сусрет новог папе Римокатоличке Цркве, Лава XIV, са Његовом Свесветошћу, Васељенским Патријархом Вартоломејем, поводом заједничког обиљежавања Првог Васељенског Сабора Православне Цркве у Никеји Витинијској (325), једногласно и заједнички истиче солидарни и кроз вјекове трајни однос Старог и Новог Рима, утемељен на седам заједничких Васељенских Сабора првог миленијума историјског живота обеју Цркава.

Међутим, тај однос је доведен у питање и дубоко уздрман трагичним расколом двију Цркава у XI вијеку, са заједничким и тешким последицама по њихов историјски живот у другом миленијуму, нарочито након неразумног (безразложног) наметања провокативних и противрјечних анатема из 1054. године, које су суштински погодиле обије Цркве — из различитих разлога и на различите начине.

Ayaan Hirsi Ali: Зашто сам сада Хришћанка

 

Ayaan Hirsi Ali

Зашто сам сада Хришћанка

 

Године 2002. открила сам једно предавање Бертранда Расела из 1927. године, под насловом „Зашто нисам хришћанин“. Док сам читала тај текст, ни на тренутак ми није падало на памет да ћу једнога дана, готово читав вијек након што га је Расел изговорио у просторијама Националног секуларног друштва у јужном Лондону, бити приморана да напишем есеј са управо супротним насловом.

Храм у Акабе у Јордану свјетски религиозни и културни драгуљ

 Свјетско религиозно и културно средиште светилиште Акабе у Јордану

Свечано отворен и освештан археолошки локалитет светилишта у Акаби у Јордану

Са пуним државним и црквеним почастима, у понедељак, 15. децембра 2025. године, свечано је отворен археолошки локалитет у Акаби у Јордану, у присуству министра туризма и археологије, који је представљао краља Абдулаха II, као и бројних званичника и представника хришћанских конфесија. Делегацију Цркава предводио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ киријакупољски г. Христофор Јерусалимске Патријаршије, који је дан раније – после 17 вјекова – служио прву Свету Литургију на овом ранохришћанском светом мјесту.

Митрополит Солуна Филотеј: Не више болесне религиозности

 

Митрополит Солуна Филотеј

НЕ ВИШЕ БОЛЕСНЕ РЕЛИГИОЗНОСТИ

Исцјељење погрбљене жене (није могла да се усправи, била је згрчена) које је извршио Христос, како се излаже у јеванђелском одељку ове недјеље (Лк. 13, 10–17), представља значајну лекцију разликовања између истинске духовности и нездраве религиозности.

Митрополит Солуна Филотеј: НЕ ИСКЉУЧИВАЊУ

Празник Светог Апостола и Јеванђелисте Матеја

Не искључивању!

Еванђелско зачало данашњег празника Светог апостола и јеванђелисте Матеја (Мт. 9, 9–13) дубоко потреса начином на који открива величину Христове љубави и милости. Матеј, прије него што је постао Његов ученик, био је цариник — човјек који је презиран, као сарадник Римљана, друштвено изолован и сматран грешником. Ипак, Христос га не одбацује. Прилази му и упућује му позив: „Пођи за Мном“. А Матеј, без оклијевања, оставља све, пође за Њим и преображава се од грешника у Апостола.

Митрополит Филотеј: Вјера не зависи од чуда

 

Митроплит Солуна Филотеј

Вјера не зависи од чуда

Јеванђељски одељак, са причом о богаташу и убогом Лазару (Лк. 16, 19–31), представља потресно откривење човјековог односа према истини Божијој.

Завршна реченица Христова — „Ако не слушају Мојсија и Пророке, неће повјеровати ни ако неко из мртвих васкрсне“ — није само констатација, него снажан позив на духовно буђење. Она нас подсјећа да се вјера не заснива на спољашњим знацима и чудесним догађајима, већ на унутрашњој слободи човјека.

Прогон Хришћана (осврт на изјаве и извјештаје)

 

Прогон Хришћана у 21 вијеку

Светски феномен који не смије да нас остави равнодушнима

Недавно је Доналд Трамп изјавио да је „Хришћанство у Нигерији суочено са егзистенцијалном пријетњом“, најавивши да ће ту земљу означити као „државу посебне забринутости“ (Country of Particular Concern) због кршења вјерских слобода. Том приликом је упозорио да би могло доћи до обуставе економске помоћи, па чак и до могућих војних мјера уколико хришћанске заједнице не буду заштићене.

Свако може да нагађа из којих мотива је председник Трамп дао ову изјаву. Ипак, његове ријечи су многе изненадиле — као да не знају шта се годинама дешава у Нигерији, и не само тамо. У тој земљи од око 200 милиона становника — од којих је више од 70 милиона хришћана — већ дужи низ година одиграва се прави покољ. У Нигерији живе католици, протестанти и једна мања, али добро организована православна заједница. Имам част да лично познајем неколицину свештеника рођених Нигеријаца који су примјер духовне снаге у изузетно тешким околностима.