Прогон Хришћана (осврт на изјаве и извјештаје)

 

Прогон Хришћана у 21 вијеку

Светски феномен који не смије да нас остави равнодушнима

Недавно је Доналд Трамп изјавио да је „Хришћанство у Нигерији суочено са егзистенцијалном пријетњом“, најавивши да ће ту земљу означити као „државу посебне забринутости“ (Country of Particular Concern) због кршења вјерских слобода. Том приликом је упозорио да би могло доћи до обуставе економске помоћи, па чак и до могућих војних мјера уколико хришћанске заједнице не буду заштићене.

Свако може да нагађа из којих мотива је председник Трамп дао ову изјаву. Ипак, његове ријечи су многе изненадиле — као да не знају шта се годинама дешава у Нигерији, и не само тамо. У тој земљи од око 200 милиона становника — од којих је више од 70 милиона хришћана — већ дужи низ година одиграва се прави покољ. У Нигерији живе католици, протестанти и једна мања, али добро организована православна заједница. Имам част да лично познајем неколицину свештеника рођених Нигеријаца који су примјер духовне снаге у изузетно тешким околностима.

Бројке које шокирају

Подаци су немилосрдни. Према извјештајима међународних организација као што је International Society for Civil Liberties and Rule of Law (Intersociety), од 2009. до 2023. године у Нигерији је убијено више од педесет хиљада хришћана. То представља прави прогон вјерника. Напади се најчешће дешавају током великих празника, када су храмови и заједнице пуни вјерника. У тим тренуцима радост празника претвара се у трагедију. Младе хришћанке се отимају из школа и колеџа да би завршиле као робиње у харемима вођа терориста. Починиоци су џихадистичке организације као што су Boko Haram и Fulani militants, које нападају цркве и села, ширећи страх, уништење и смрт.

Свјетска рана

Нигерија, међутим, није усамљен случај. Прогони хришћана представљају свјетски феномен и једну од најтиших, али најтежих хуманитарних криза нашег доба.

 У Авганистану, Сомалији и Либији хришћани су суочени са екстремистичким групама које их отимају, муче или убијају ако се не одрекну своје вјере. У многим случајевима чак не постоји ни то, већ масакр на лицу мјеста само зато што су хришћани.

У Индији, националистичке организације (Hindutva) врше нападе на хришћане, посебно у сеоским областима. У Мијанмару војна хунта сурово прогони мањине.

Бројке иза драме

Хришћанска организација Open Doors, која прати стање у земљама гдје су хришћани највише прогоњени, у свом годишњем извјештају World Watch List од 15. јануара 2025. године (за период октобар 2023 – септембар 2024), наводи податке који изазивају језу:

• 4.476 хришћана убијено је због своје вјере,
• 3.775 је киднаповано,
• 4.744 ухапшено и задржано без основа,
• док је 7.679 цркава нападнуто или приморано на затварање.

Иза сваког броја крије се људска судбина — породица која тугује, заједница која живи у страху, човјек који није хтио да се одрекне Христа.

Нови мученици и порука наде

На празник Воздвижења Часног Крста, 14. септембра 2025. године, у базилици Светог Павла ван зидина у Риму, папа Лав XIV предводио је свечану, васељенску молитву за „нове мученике XXI века“. У молитви су учествовали представници Православне, Англиканске, Протестантске и Католичке Цркве.

Том приликом служен је помен за 1.624 хришћана који су пострадали за вјеру у периоду између 2000. и 2025. године — људи који нису носили оружје, већ су имали само вјеру у Христа.

Папа је тада, између осталог, изговорио ријечи које остају у памћењу:

„Мученици вјере, уједињени у молитви са Христом који приноси свој живот за свијет, представљају сјеме јединства и мира у Цркви и човјечанству.“

Прогони хришћана нису питање које се тиче само вјерника — то је питање слободе и људског достојанства. А док свијет ћути, неправда се шири. Ови мученици нас подсјећају да вјера, истина и љубав никада не нестају — чак и када горе у пламену мржње.

Извор: Settimana News, Vatican News, Open Doors ( World Watch List 2025)

 

Приредио: Никола Гачевић, свештеник