Прогон Хришћана- Блиски Исток

 

Широки прогони хришћана који не смију да нас оставе равнодушнима

Обимни прогони, нарочито последњих година, озбиљно су погодили најстарије хришћанске заједнице на свијету. Масовни напади и прогони, који често попримају размјере геноцида, довели су до тога да милиони хришћана на Блиском истоку буду убијени, отети, протјерани из својих домова, затворени или изложени дискриминацији. То је дубоко угрозило опстанак древних хришћанских заједница у Ираку, Сирији (земља у којој су настале прве организоване заједнице хришћана и гдје се по први пут помињу под тим називом), Либану и Палестини — у Светој земљи, тамо гдје је живио Исус Христос.

Некада су хришћани на Блиском истоку били мост између зараћених шиитских и сунитских муслиманских група. Школе и социјалне установе под хришћанским управљањем доприносиле су друштву у цјелини, служећи свим грађанима, без обзира на вјеру.

Хришћани су у том дијелу свијета дуго бранили начела толеранције, демократије, људских права и вјерске слободе. Прије једног вијека, хришћани су чинили око 20 одсто становништва Блиског истока, док их данас има мање од 4 одсто, односно око 15 милиона.

Ирак — земља која остаје без хришћана

Ирак, који је вјековима био колијевка хришћанства, данас се налази на ивици да потпуно изгуби своју хришћанску заједницу. Више од 500.000 хришћана напустило је земљу након избијања конфликта са самопроглашеним „калифатом“ Исламске државе (ISIS) 2013. године.

Према незваничним подацима, Ирак је некада био дом за више од 1,5 милион хришћана, док данас из земље сваког мјесеца одлази око 20 хришћанских породица. Тешке економске прилике, недостатак посла, непотизам и дискриминација на радним мјестима допринијели су наглом смањењу хришћанске популације.

Ирак је једина држава Блиског истока која је покренула значајан програм обнове како би подстакла повратак хришћана. Обнова градова, села, кућа, школа, цркава и других јавних установа одвија се уз подршку владе, али се мало ко враћа. Страх од повратка џихадизма и даље паралише заједницу, а апели црквених великодостојника да хришћани остану у својој домовини углавном остају без одјека.

Сирија — пад са милион и по на триста хиљада

У Сирији је пад хришћанског становништва драматичан: са 1,5 милиона (око 10% становништва) 2011. године, на свега 300.000 данас. Секташке исламске групе — у земљи која је уточиште бројних екстремистичких организација — често малтретирају хришћане и спречавају их да слободно исповиједају своју вјеру, забрањујући звоњење звона и заједничке молитве. Према организацији Open Doors USA, Сирија се налази на 15. месту у свијету по интензитету прогона хришћана.

Палестина — живот иза зидова

И у Палестини је положај хришћана веома тежак. Многи, нарочито млади, све теже опстају у непријатељском политичком окружењу. Седамдесет четири године након оснивања државе Израел, палестински хришћани се третирају као грађани другог реда, изложени дискриминацији у школама и на радним мјестима. Ниски приходи и висока незапосленост приморавају многе да потраже живот у иностранству.

Број хришћана на Западној обали смањен је са 18% на мање од 1%, док је укупни број палестинских хришћана опао са 15% на 2% становништва.

Поред притиска израелских власти, у последње вријеме забиљежени су и напади палестинских исламистичких група на хришћанске храмове у Витлејему. Први такав инцидент догодио се 28. октобра, када је једна група бацала камење на цркву.

Данас је Витлејем, град рођења Христовог, одвојен од оближњег Јерусалима деветометарским бетонским зидом, до ког се може прићи само уз посебну дозволу. Света мјеста — од Цркве Рођења у Витлејему до Храма Христовог Гроба у Јерусалиму — данас окружују зидови, контролни пунктови и бројна ограничења.

Либан — хришћанска већина у кризи

У Либану, јединој блискоисточној држави са хришћанском већином, живот је постао изузетно тежак након експлозија у Бејруту 2020. године, које су тешко погодиле хришћанске четврти града. Земља се данас налази у дубокој економској кризи коју је Светска банка окарактерисала као једну од најтежих у савременом свијету. Политички застој и нестабилност додатно доводе у питање дугорочни опстанак хришћана у земљи.

Судбина хришћана на Блиском истоку остаје један од најболнијих изазова савременог свијета — изазов који захтијева пажњу, молитву и дјеловање свих људи добре воље.

Приредио: Никола Гачевић