Храм у Акабе у Јордану свјетски религиозни и културни драгуљ

 Свјетско религиозно и културно средиште светилиште Акабе у Јордану

Свечано отворен и освештан археолошки локалитет светилишта у Акаби у Јордану

Са пуним државним и црквеним почастима, у понедељак, 15. децембра 2025. године, свечано је отворен археолошки локалитет у Акаби у Јордану, у присуству министра туризма и археологије, који је представљао краља Абдулаха II, као и бројних званичника и представника хришћанских конфесија. Делегацију Цркава предводио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ киријакупољски г. Христофор Јерусалимске Патријаршије, који је дан раније – после 17 вјекова – служио прву Свету Литургију на овом ранохришћанском светом мјесту.

Према саопштењу Министарства туризма и археологије Јордана, локалитет је откривен 1998. године, а ранохришћанска црква која је пронађена датира из III вијека после Христа. Ријеч је о једној од најстаријих цркава на свијету, изграђеној, према процјенама археолога, у периоду између 293. и 303. године.

Током данашње свечаности отварања археолошког простора, програм је започео хорским појањем црквених химни византијског напјева, чија се мелодија уздизала као славословље ка небу, сведочећи о древном присуству хришћанске вјере на овом светом мјесту.

У свом обраћању, министар туризма и археологије др Емад Хиџазин истакао је да се «данас не отвара само један археолошки локалитет, већ аутентичан дио јорданске земље на којој се укоријенило Хришћанство, и које је саставни дио идентитета, културе и историјског наслеђа наше земље».

Он је додао да отварање цркве потврђује напредак Јордана, под хашемитским вођством, у очувању духовног и људског наслеђа, као и у јачању његовог присуства на свјетској мапи вјерског и културног туризма.

Архиепископ киријакупољски г. Христофор нагласио је у свом поздравном говору да данашњи догађај превазилази оквире једног црквеног чина и представља историјску прекретницу за Јордан. Том приликом је поручио:
„Овдје, у Акаби, историју читамо очима љубави, а у камењу ове цркве чујемо одјек поруке да је човјек највећа светиња и да се истинска вјера гради једино кроз поштовање другога и у чувању његовог достојанства.“

На крају, Архиепископ је изразио захвалност јорданском краљу Абдулаху II за поштовање и досљедност његовој мисији, која се, како је нагласио, ослања на духовну осовину хашемитске свете традиције.

 

Ова ранохришћанска црква налазила се на удаљеним границама тадашњег Римског царства, што је вјероватно био један од разлога што је избјегла разарање током Великог прогона хришћана између 303. и 313. године. У том периоду храм је био напуштен, али је касније обновљен и остао у употреби све до разорног земљотреса 363. године. Пијесак који је након земљотреса испунио грађевину допринео је очувању њених зидова, омогућивши нам данас јединствен увид у ранохришћанску архитектуру.

Према саопштењу Архиепископије киријакупољске, светилиште у Акаби са данашњим свечаним отварањем и званично улази на свјетску верску, културну и туристичку мапу.

 

Приредио: Никола Гачевић