Поучна прича

Поучна прича

Један човјек одлучи да посјети једног пустињака.

– Благословите, оче! – поздрави га. – Знате, прешао сам дуг пут да бих дошао овамо!

– Сједи – прекиде га старац. – Да ти најприје сипам мало чаја.

Кокотовић Будимир: Дјеца у логору у Сиску и Јастребарско

 

 Будимир Кокотовић

Света деца мученици јастребарски и сисачки

13-07-2026 10:08:37

4 минута

Свету децу – мученике јастребарске и сисачке, жртве геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској, уписану у диптих светих Православне Цркве одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве из 2022. године, молитвено славимо 13. јула.

Ради молитвеног незаборава и поуздања у заступништво Свете деце мученика јастребарских и сисачких који се моле за нас пред Престолом Божјим, доносимо текст ђакона Будимира Кокотовића, објављен у Календару Цркве за 2023. годину:

Дечjи логор у Јастребарском, надомак Карловца, био је jедан од неколико логора за српске децу у Независној Држави Хрватској. Логор је основан под именом „Прихватилиште за децу избеглица“, а основало га је Министарство удружбе НДХ, са задатком да се из осталих логора ту сакупе деца и одгајају у усташком духу, по узору на јаничаре. Објављени извори наводе да је први транспорт деце кренуо из Загреба 11. jула 1942. године и стигао у Јастребарско неколико дана касније. Комплекс логора налазио се на три локације у граду Јастребарском.

Гојко Перовић, свештеник: Савремена Црна Гора пред огледалом Стеге

 

Свештеник Гојко Перовић: Савремена Црна Гора пред огледалом Стеге

Журнал

https://zurnal.me/svestenik-gojko-perovic-savremena-crna-gora-pred-ogledalom-stege/

Published: 11. јул, 2026.

Share

Фото: NMCG

SHARE

Пише: Свештеник Гојко Перовић

О духовном и моралном феномену Стеге већ сам писао прије пар година, а поводом ове значајне обљетнице, подсјетио бих на неке од основних истина у вези те теме. Стега је темељ наших савремених позитивних прописа и дјелује као устав или брана нагонској самовољи група и појединаца. Она изражава ону универзалну духовну потребу и обавезу да се такви, позитивни-правни, прописи поштују. Стега црногорска и брдска од шест чланова, донијета, показаће се, као увод у знатно детаљнији ( 33 члана) Законик општи црногорски и брдски, који ће бити написан неколико година потом. Историјски монументална својства Стега има не само због њених законских намјера и наговјештаја, већ и због оних конститутивних усмјерења ка јединству Црногораца и Брђана у заједнички политички оквир.

Димостенис Михопулос: Од философа до економисте

 

Од философа до економисте
Како доминантно поље мишљења сваке епохе открива средиште њене цивилизације

Пише: Димостенис Михопулос

Превео: Никола Гачевић

Извор: zurnal.me

Свака велика историјска епоха изњедри своје властито, преовлађујуће поље мишљења. Не ради се једноставно о некој академској склоности нити о уској стручној специјализацији. Средишње подручје мишљења сваке цивилизације открива начин на који она схвата човјека, друштво и саму стварност. Оно показује шта та цивилизација сматра средиштем свијета и која истина служи као темељ и ослонац њеног заједничког живота.

У древној васељени (οἰκουμένη) тежиште духовног и интелектуалног живота налазило се у философији. Философ није био нека маргинална умна фигура, одвојена од друштва, већ човјек који је настојао да протумачи биће, поредак свијета и мјесто човјека у њему. Мисао се кретала око питања истине, начела свијета, космичке хармоније и смисла полиса, односно друштвеног живота.

Никола Гачевић, протопрезвитер: Задушнице уочи Педесетнице (Тројчиндана)

 

Никола Гачевић, протопрезвитер

Задушнице уочи Педесетнице (Тројчиндан)

Христос је, објашњавајући Садукејима тајну васкрсења мртвих, говорио да је Он Бог Авраама, Бог Исака и Бог Јакова, те да „није Бог мртвих, него живих“ (Матеј 22, 32).

Слиједећи ово Христово учење, Црква је Хришћане који су се биолошки упокојили сахрањивала изван храма (око храма, у близини), у којем су се савршавале свете Тајне, а нарочито Света Евхаристија, држећи се истине да „су пред Богом сви живи“.

Задушнице и помени за упокојене (када се савршавају на исправан и црквени начин) представљају једно од најдубљих пројављивања тајне Цркве Христове. У Цркви се људи подвизавају да престану бити изоловане јединке, појединачни дјелови и одвојени чланови, те настоје да се сједине у једно Тијело Христово. Да постану браћа. Да постану једно тијело. Да се ослободе распарчаности и подијељености и да задобију цјеловитост. Да живе ријечи Христове молитве упућене Оцу, када се моли за будуће Хришћане (оне који ће повјеровати кроз проповијед апостола): „Да сви једно буду; као Ти, Оче, што си у Мени и Ја у Теби, да и они у Нама једно буду, да свијет вјерује да си Ме Ти послао“ (Јован 17, 21).

Митроплит Солуна Филотеј: Да буду једно као ми

 

Преузето: zurnal.me

Митроплит Солуна Филотеј

„Да буду једно као ми“ *

Порука Високопреосвећеног Митроплита Солуна г.г. Филотеја о очувању јединства

У јеванђелском одјељку Недјеље Светих Отаца Првог Васељенског Сабора  сусрећемо један од најпотреснијих тренутака Јеванђеља: архијерејску молитву Господњу, непосредно пред Његово страдање. Христос се обраћа Оцу и моли: „Сачувај их у имену Твоме, које си ми дао, да буду једно као Ми“ (Јн. 17, 11). Ова молитва представља духовни завјет Господњи Цркви и открива да јединство није тек обичан људски договор, него учешће у самом начину постојања Бога.

Теодосиос Марзухос: Истина твоја и истина моја

 

Преузето: zurnal.me

Истина твоја и истина моја*

Једнога дана, године 1698, шведска краљица Христина, која је тада већ живјела у Риму, застаде пред једним очаравајућим кипом Бернинија, једног од највећих представника италијанског барока, знаменитог вајара и архитекте који је носио наслов:

„Истина, која се временом открива.“

Стајала је и са дивљењем посматрала то прекрасно и умно дјело великог умјетника, када јој неко рече:

— Видим, Ваше Височанство, да сте поштовалац истине. Нису сви владари такви…

Фотис Схинас: Какво је било схватање Платона и Аристотела о демократији?

 

Фотис Схинас (доктор Философије, писац)

 

Какво је било схватање Платона и Аристотела о демократији?

 

Какво је било мишљење Платона (Πλάτων) и Аристотела (Αριστοτέλης) о демократији њиховог времена?

Оба ова врхунска философа живјела су у V и IV вијеку, у раздобљу када је демократија, иако у извјесној мјери у опадању, ипак била у пуној дјелатној снази.
Какво је било њихово становиште према савременој им демократији? Какво је уопште било њихово гледиште и поимање демократије као облика државног уређења? Да ли су је сматрали идеалним политичким поретком или не? То су питања којим ће се бавити овај наш рад.

Платон је непомирљиви непријатељ демократије. Али зашто?

Свети Старац Порфирије: О вјечности

 

Смрти празнујемо умртвљење

 

Свето Писмо у цјелини прожето је духом вјечности. Бог је вјечан и створио је да и нас учини вјечнима, да нас удостоји да будемо причасници Његовога вјечног Царства већ овдје, на земљи, ако желимо да живимо у Богу, и у вјекове вјекова.

Црква нас непрестано подсјећа на вјечност кроз свете тајне, кроз богослужења, кроз тропаре и свештене химне, а нарочито кроз свету тајну Божанске Евхаристије. У часу када се причешћујемо, свештеник свакоме од нас упућује молитвену жељу: “на отпуштење грјехова и на живот вјечни“.

Отац Ананија: Оставимо нашу дјецу и нашу бездјетност Богу

 Оставимо и нашу дјецу и нашу бездјетност Богу

Неки људи, наша браћа, брачни парови, жале се:

„Немам“, кажу, „дјеце. А други их имају тако лако. А неки их чак и одбацују.“ И тако даље. То је истина.

Али треба да знамо и нешто друго:

и имати дјецу и немати дјеце крст је! Крст је! Крст је!

Узимаш једну невину душу, коју ти Бог повјерава, и позван си да је одгајаш. И то не само њено тијело. Тијело је лако: даш мало млијека, даш још понешто… Али душу?

Димостенис Михопулос: Модерност и помјерање средишта

 

Модерност и помјерање средишта: Од средства ка систему – аутономизација новца

Журнал

Published: 25. април, 2026.

SHARE

Пише: Димостенис Михопoлос

Превод: Никола Гачевић, свештеник

Модерност је тумачена на многе начине. Описивана је као научни напредак, као политичка еманципација, као ширење тржишта, као преображај у знању и у власти. Па ипак, упркос тој разноврсности тумачења, остаје основна тешкоћа да се поуздано одреди средиште самога феномена.

Шта је оно што модерност изражава као јединствену цјелину?

Свети старац Амфилохије Макрис и Митроплит Амфилохије Радовић

 

Свети Старац Амфилохије са Патмоса и Митроплит Амфилохије Радовић 

Када сам први пут дошао у Грчку, 1966–67. године, отишао сам на Патмос и сусрео старца Амфилохија Макриса.

То је била још један велики благослов Божији дарован мени.

Управо је он постао повод да ми отац Јустин Поповић да и мени име Амфилохије.

Тако нас и тај догађај духовно повезује.

Митрополит Солуна Филотеј: Захтијевање или предавање

 

 

 

Митрополит Солуна Филотеј

 

Захтијевање или предавање?

 

У јеванђелском читању Пете Недеље Великог поста (Мк. 10, 32–45), Христове ријечи упућене Његовим ученицима,  „Не знате шта иштете“ (Мк 10, 38), откривају једну непролазну истину: човјек често моли и тражи без истинског разумијевања и унутрашњег расуђивања, не увиђајући, дакле, последице сопствених жеља.