Проф.др. Власије Фидас: Односи Православне и Римокатоличке Цркве

 

Проф. др. Власије Фидас (дугогодишњи професор Историје Цркве на Теолошком Факултету Атинског Универзитета)

Односи Православне и Римокатоличке Цркве

Заједнички сусрет новог папе Римокатоличке Цркве, Лава XIV, са Његовом Свесветошћу, Васељенским Патријархом Вартоломејем, поводом заједничког обиљежавања Првог Васељенског Сабора Православне Цркве у Никеји Витинијској (325), једногласно и заједнички истиче солидарни и кроз вјекове трајни однос Старог и Новог Рима, утемељен на седам заједничких Васељенских Сабора првог миленијума историјског живота обеју Цркава.

Међутим, тај однос је доведен у питање и дубоко уздрман трагичним расколом двију Цркава у XI вијеку, са заједничким и тешким последицама по њихов историјски живот у другом миленијуму, нарочито након неразумног (безразложног) наметања провокативних и противрјечних анатема из 1054. године, које су суштински погодиле обије Цркве — из различитих разлога и на различите начине.

Ayaan Hirsi Ali: Зашто сам сада Хришћанка

 

Ayaan Hirsi Ali

Зашто сам сада Хришћанка

 

Године 2002. открила сам једно предавање Бертранда Расела из 1927. године, под насловом „Зашто нисам хришћанин“. Док сам читала тај текст, ни на тренутак ми није падало на памет да ћу једнога дана, готово читав вијек након што га је Расел изговорио у просторијама Националног секуларног друштва у јужном Лондону, бити приморана да напишем есеј са управо супротним насловом.

Храм у Акабе у Јордану свјетски религиозни и културни драгуљ

 Свјетско религиозно и културно средиште светилиште Акабе у Јордану

Свечано отворен и освештан археолошки локалитет светилишта у Акаби у Јордану

Са пуним државним и црквеним почастима, у понедељак, 15. децембра 2025. године, свечано је отворен археолошки локалитет у Акаби у Јордану, у присуству министра туризма и археологије, који је представљао краља Абдулаха II, као и бројних званичника и представника хришћанских конфесија. Делегацију Цркава предводио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ киријакупољски г. Христофор Јерусалимске Патријаршије, који је дан раније – после 17 вјекова – служио прву Свету Литургију на овом ранохришћанском светом мјесту.

Митрополит Солуна Филотеј: Не више болесне религиозности

 

Митрополит Солуна Филотеј

НЕ ВИШЕ БОЛЕСНЕ РЕЛИГИОЗНОСТИ

Исцјељење погрбљене жене (није могла да се усправи, била је згрчена) које је извршио Христос, како се излаже у јеванђелском одељку ове недјеље (Лк. 13, 10–17), представља значајну лекцију разликовања између истинске духовности и нездраве религиозности.

Митрополит Солуна Филотеј: НЕ ИСКЉУЧИВАЊУ

Празник Светог Апостола и Јеванђелисте Матеја

Не искључивању!

Еванђелско зачало данашњег празника Светог апостола и јеванђелисте Матеја (Мт. 9, 9–13) дубоко потреса начином на који открива величину Христове љубави и милости. Матеј, прије него што је постао Његов ученик, био је цариник — човјек који је презиран, као сарадник Римљана, друштвено изолован и сматран грешником. Ипак, Христос га не одбацује. Прилази му и упућује му позив: „Пођи за Мном“. А Матеј, без оклијевања, оставља све, пође за Њим и преображава се од грешника у Апостола.

Митрополит Филотеј: Вјера не зависи од чуда

 

Митроплит Солуна Филотеј

Вјера не зависи од чуда

Јеванђељски одељак, са причом о богаташу и убогом Лазару (Лк. 16, 19–31), представља потресно откривење човјековог односа према истини Божијој.

Завршна реченица Христова — „Ако не слушају Мојсија и Пророке, неће повјеровати ни ако неко из мртвих васкрсне“ — није само констатација, него снажан позив на духовно буђење. Она нас подсјећа да се вјера не заснива на спољашњим знацима и чудесним догађајима, већ на унутрашњој слободи човјека.

Прогон Хришћана (осврт на изјаве и извјештаје)

 

Прогон Хришћана у 21 вијеку

Светски феномен који не смије да нас остави равнодушнима

Недавно је Доналд Трамп изјавио да је „Хришћанство у Нигерији суочено са егзистенцијалном пријетњом“, најавивши да ће ту земљу означити као „државу посебне забринутости“ (Country of Particular Concern) због кршења вјерских слобода. Том приликом је упозорио да би могло доћи до обуставе економске помоћи, па чак и до могућих војних мјера уколико хришћанске заједнице не буду заштићене.

Свако може да нагађа из којих мотива је председник Трамп дао ову изјаву. Ипак, његове ријечи су многе изненадиле — као да не знају шта се годинама дешава у Нигерији, и не само тамо. У тој земљи од око 200 милиона становника — од којих је више од 70 милиона хришћана — већ дужи низ година одиграва се прави покољ. У Нигерији живе католици, протестанти и једна мања, али добро организована православна заједница. Имам част да лично познајем неколицину свештеника рођених Нигеријаца који су примјер духовне снаге у изузетно тешким околностима.

Прогон Хришћана- Блиски Исток

 

Широки прогони хришћана који не смију да нас оставе равнодушнима

Обимни прогони, нарочито последњих година, озбиљно су погодили најстарије хришћанске заједнице на свијету. Масовни напади и прогони, који често попримају размјере геноцида, довели су до тога да милиони хришћана на Блиском истоку буду убијени, отети, протјерани из својих домова, затворени или изложени дискриминацији. То је дубоко угрозило опстанак древних хришћанских заједница у Ираку, Сирији (земља у којој су настале прве организоване заједнице хришћана и гдје се по први пут помињу под тим називом), Либану и Палестини — у Светој земљи, тамо гдје је живио Исус Христос.

Некада су хришћани на Блиском истоку били мост између зараћених шиитских и сунитских муслиманских група. Школе и социјалне установе под хришћанским управљањем доприносиле су друштву у цјелини, служећи свим грађанима, без обзира на вјеру.

Активности Цркве и сарадња са институцијама државе и ЕУ

 

Активности Цркве и сарадња са институцијама државе и ЕУ

На послењем засиједању Светог Синода Цркве Грчке одобрен је захтјев Канцеларије Представништва Цркве Грчке у Бриселу за потписивање Меморандума о сарадњи са Министарством спољних послова, који ће имати за циљ остварење следећих намјера и циљева, усмјерених око деловања те Канцеларије:

Повећано добротворно дјело Цркве Грчке

 

Повећано добротворно дјело Цркве Грчке – Више од 1,4 милиона људи помогнуто током 2024. Године

Добротворна дјелатност представља једно од најзначајнијих поља у којима Црква Грчке показује своју огромну и благотворну присутност у друштву, доносећи утјеху и помоћ стотинама хиљада душа. Ова дјелатност, која је суштински дио њене мисије, сведочи о непрекинутој присутности Цркве поред човјека који пролази кроз невоље и искушења.

Писмо јеромонаха Амфилохија Радовића протопрезвитеру Константину Гелису из 1971 године

 ЕКСКЛУЗИВНО

Као мали помен Митрополиту Амфилохију, нашем оцу, и како смо га од милоште звали ђеду, дијелим са вама превод његовог писма. Отац Константин Гелис прије свог упокојења даровао ми је рукопис на благослов.  

 

                                                                                                               Атина, 20.12.1971

Драги оче Константине[1],

Много сам сагријешио пред тобом! Опрости ми. Писмо[2] које сам примио прије извјесног времена још увијек чека на одговор. Пошто би одговор морао да буде достојан и самих питања које поставља писмо, као и самог садржаја писма, одлагао сам га из дана у дан, не бих ли нашао више мира и времена за њега. Нажалост, ни сада немам ни довољно мира, ни довољно времена — али да наставим да одлажем одговор више није допуштено.

Митрополит Амфилохије: О скрушености срца и друга питања - одговори

 ЕКСКЛУЗИВНО

 

Митрополит Црногорско-приморски проф. др. Амфилохије Радовић

Ове одговоре Митроплит Амфилохије дао је на питања која су му поставили монаси из Манастира Григоријата на Светој Гори током његове посјете 23. новембра 1986.   

Питање: Преосвећени, молимо Вас да нам кажете неколико ријечи, из Вашег искуства, како да се духовно изграђујемо. Чему треба, прије свега као монаси, да тежимо?

Одговор: Скрушеност срца – оно што кажемо у 50. псалму „дух скрушен, срце  скрушено и унижено(смирено), Бог неће одбацити“. Ако срце није скрушено, човјек не може осјетити тајну праве, истинске радости. Не осјећа је док је вјера само рационално, интелектуално знање, чак и знање Јеванђеља, Догматике (догми Цркве),  док сјеме није пало у срце, док још срце није омекшало. Омекшавање срца!

Буграска: Скупштина изгласала увођење православне вјеронауке у школи

 

Бугарска Црква поздравља увођење  Православља у школе

Са „посебном духовном радошћу и задовољством“ Свети Синод Патријаршије Бугарске поздравља увођење наставног предмета „Религија – Православље“ као обавезног у систем бугарског средњег образовања.

У свом саопштењу, Бугарска Православна Црква изражава признање за „мудрост и одговорност“ које је показала Народна скупштина Републике Бугарске приликом гласања у првом читању измена Закона о предшколском и школском образовању.