Слободан Чавка: КОЦКА

     

            Слободан Чавка, свештеник, теолог

                                                            КОЦКА    

      Возећи се градом у коме живим, очајнички тражих макар један кутак без светлуцавих реклама, које нас подло позивају да баш ту окушамо своју срећу. Не нашавши, схватих да сам припадник последње генерације која памти ову земљу неокићену кладионицама и коцкарницама. Где год је породично гнездо свило двоје или троје, ту је и бар један казино с њима. Невољно се зауставих баш код упадљивог објекта који је, судећи по реклами, великодушно давао највећу шансу лакомисленим улагачима. Често сам виђао људе како несрећни излазе из тог здања, махом личећи једни на друге. А ова појава је била посве другачија од свих оних које би човек очекивао у том свињцу...

Свети Василије Велики: Писмо мајци која тугује за сином

 

Бавећи се тумачењем Друге књиге Макавејске, наишао сам на писмо Светог Василија Великог упућено мајци која тугује за својим сином. Иако је написано пре шеснаест векова, његове речи су ме дубоко дирнуле. Зато у наставку доносим његов превод на српски језик.

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ

Нектаријевој супрузи

1. Двоумио сам се да ли да се обратим Вашој честитости, мислећи да, као што и најблажи лек изазива бол оку када је упаљено, тако и души скрханој тешком жалошћу речи упућене у самом часу страдања, ма колико биле утешне, могу изгледати неумесне. Али потом помислих да се обраћам хришћанки која је одавно поучена побожности, која није неискусна у променљивости људског живота, те закључих да не треба да занемарим дужност која ми је поверена.

Знам шта је мајчино срце, и када се сетим колико сте добри и благи према свима, могу да наслутим колика је дубина Вашег садашњег бола. Изгубили сте сина кога су, док је био жив, све мајке сматрале блаженим, молећи се да и њихови синови постану налик њему; а када је умро, оплакивале су га као да је свака од њих у гроб положила сопствено дете.

Митрополит Агатангел: Духовност Отаца и Мајки пустиње

 

Митрополит Агатангел (Харамантидис), Генерални директор Апостолики Дјакониа Цркве Грчке

ДУХОВНОСТ ОТАЦА И МАЈКИ ПУСТИЊЕ

Прије неколико година прославили смо почетак трећег миленијума историјске ере послије Христа. Међутим, постављало се питање: „Има ли уопште нечега достојног славља?“ Многи се и данас питају може ли човјечанство преживјети сопствене разорне силе.

Старац Порфирије: Не треба да се плашимо ни антихриста ни броја 666

 

Старац Порфирије: Не треба да се плашимо ни антихриста ни броја 666

 

Да вам испричам нешто.

Једном ми је рекао:

„Оче Атанасије“, – ухватио ме је чврсто за руку – „ја сам сада слијеп. Моје тјелесне очи више не виде, јер болујем од рака хипофизе. Али зато имам духовне очи и њима видим.

Прије него што одеш, хоћу нешто да ми кажеш. Шта је наш старац Емилијан говорио о броју 666 и о антихристу?“

Панајотис Љакос: Култ животиња:Звијер на мјесту Човјека

 

Култ животиња: Звијер на мјесту Човјека

Панајотис Љакос[1]

Превео са грчког језика: Никола Гачевић, свештеник

Извор: zurnal.me

„Када је Цезар једном приликом у Риму видио неке богате странце како у наручју носе и милују мале псе и мајмуне, упитао их је зар у њиховој земљи жене не рађају дјецу. На тај начин их је, с великом отменошћу, укорио зато што на животиње расипају урођену човјекову склоност ка љубави и њежности, која по својој природи припада људима.“ (Плутарх, Упоредни животописи, „Перикле“, гл. 1, ст. 1–5.)

Свети Пајсије Басјас Кефалонијски, кратко житије и чудо

 

Кратко житије Светог Пајсија (Панагиса) Басјаса

Јонска острва изњедрила су многе светитеље наше Цркве. Један од њих био је новојављени светитељ, Свети Панагис Басјас из Ликсурија на Кефалонији.

Живио је у времену када су Јонска острва непрестано мијењала своје завојеваче, а наша Православна Црква уздисала под тешким притисцима папских јеретика, који су током читавих вјекова тијесно сарађивали са западним окупаторима настојећи да становништво однароде и потчине га римском папи.

Рођен је у Ликсурију 1801. године. Родитељи су му били Михаило Типалдос Басија и Регина, рођена Делапорта, побожни и имућни људи. Стекао је темељно образовање, а поред грчког језика одлично је познавао и италијански, француски и латински.

Св. Јефрем Светогорац: Одрицање од свијета

 

Одрицање од свијета

Свети Јефрем Катунакијски

Када сам први пут осјетио ревност да и сам постанем монах, повјерио сам то неким људима. Један од њих био је возач, па ми рече:

– Слушај, Евангеле (тако су ме звали док сам био у свијету), ја ћу данас својим аутомобилом проћи према тим и тим селима. Отприлике у то вријеме, по светогорском рачунању времена, око пет-шест сати послије подне, проћи ћу овуда. Ти буди ту да те повезем, па да заједно одемо у манастир.

– Добро.

Узео сам неку блузу – био сам још свјетовни младић – и дошао, сјео на једну стијену и гледао у даљину, ишчекујући пут. Прије него што је дошло одређено вријеме, устао сам и отишао. А када је наступио час, било је као што стоји у Јеванђељу: „Јер још не бјеше дошао час Његов“ (Јн. 8, 20). А кад је дошао мој час, нисам више гледао ни на оца ни на мајку – устао сам и отишао.

Прва трансплатација у историји свијета

 

Прва трансплантација у историји свијета

Василиос Кекис

Професор др Василиос Кекис, професор хирургије на Универзитету у Атини и директор-хирург у „Медицинском центру Атине“, доживио је 1962. године у Бостону, у Сједињеним Америчким Државама, снажно духовно искуство у вези са чудесним исцјељењима Светих бесребреника, о којима ће бити ријечи у наставку, онако како их је сам забиљежио, на славу Божију и у част Светих Козме и Дамјана.

Поучна прича

Поучна прича

Један човјек одлучи да посјети једног пустињака.

– Благословите, оче! – поздрави га. – Знате, прешао сам дуг пут да бих дошао овамо!

– Сједи – прекиде га старац. – Да ти најприје сипам мало чаја.

Кокотовић Будимир: Дјеца у логору у Сиску и Јастребарско

 

 Будимир Кокотовић

Света деца мученици јастребарски и сисачки

13-07-2026 10:08:37

4 минута

Свету децу – мученике јастребарске и сисачке, жртве геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској, уписану у диптих светих Православне Цркве одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве из 2022. године, молитвено славимо 13. јула.

Ради молитвеног незаборава и поуздања у заступништво Свете деце мученика јастребарских и сисачких који се моле за нас пред Престолом Божјим, доносимо текст ђакона Будимира Кокотовића, објављен у Календару Цркве за 2023. годину:

Дечjи логор у Јастребарском, надомак Карловца, био је jедан од неколико логора за српске децу у Независној Држави Хрватској. Логор је основан под именом „Прихватилиште за децу избеглица“, а основало га је Министарство удружбе НДХ, са задатком да се из осталих логора ту сакупе деца и одгајају у усташком духу, по узору на јаничаре. Објављени извори наводе да је први транспорт деце кренуо из Загреба 11. jула 1942. године и стигао у Јастребарско неколико дана касније. Комплекс логора налазио се на три локације у граду Јастребарском.

Гојко Перовић, свештеник: Савремена Црна Гора пред огледалом Стеге

 

Свештеник Гојко Перовић: Савремена Црна Гора пред огледалом Стеге

Журнал

https://zurnal.me/svestenik-gojko-perovic-savremena-crna-gora-pred-ogledalom-stege/

Published: 11. јул, 2026.

Share

Фото: NMCG

SHARE

Пише: Свештеник Гојко Перовић

О духовном и моралном феномену Стеге већ сам писао прије пар година, а поводом ове значајне обљетнице, подсјетио бих на неке од основних истина у вези те теме. Стега је темељ наших савремених позитивних прописа и дјелује као устав или брана нагонској самовољи група и појединаца. Она изражава ону универзалну духовну потребу и обавезу да се такви, позитивни-правни, прописи поштују. Стега црногорска и брдска од шест чланова, донијета, показаће се, као увод у знатно детаљнији ( 33 члана) Законик општи црногорски и брдски, који ће бити написан неколико година потом. Историјски монументална својства Стега има не само због њених законских намјера и наговјештаја, већ и због оних конститутивних усмјерења ка јединству Црногораца и Брђана у заједнички политички оквир.

Димостенис Михопулос: Од философа до економисте

 

Од философа до економисте
Како доминантно поље мишљења сваке епохе открива средиште њене цивилизације

Пише: Димостенис Михопулос

Превео: Никола Гачевић

Извор: zurnal.me

Свака велика историјска епоха изњедри своје властито, преовлађујуће поље мишљења. Не ради се једноставно о некој академској склоности нити о уској стручној специјализацији. Средишње подручје мишљења сваке цивилизације открива начин на који она схвата човјека, друштво и саму стварност. Оно показује шта та цивилизација сматра средиштем свијета и која истина служи као темељ и ослонац њеног заједничког живота.

У древној васељени (οἰκουμένη) тежиште духовног и интелектуалног живота налазило се у философији. Философ није био нека маргинална умна фигура, одвојена од друштва, већ човјек који је настојао да протумачи биће, поредак свијета и мјесто човјека у њему. Мисао се кретала око питања истине, начела свијета, космичке хармоније и смисла полиса, односно друштвеног живота.

Никола Гачевић, протопрезвитер: Задушнице уочи Педесетнице (Тројчиндана)

 

Никола Гачевић, протопрезвитер

Задушнице уочи Педесетнице (Тројчиндан)

Христос је, објашњавајући Садукејима тајну васкрсења мртвих, говорио да је Он Бог Авраама, Бог Исака и Бог Јакова, те да „није Бог мртвих, него живих“ (Матеј 22, 32).

Слиједећи ово Христово учење, Црква је Хришћане који су се биолошки упокојили сахрањивала изван храма (око храма, у близини), у којем су се савршавале свете Тајне, а нарочито Света Евхаристија, држећи се истине да „су пред Богом сви живи“.

Задушнице и помени за упокојене (када се савршавају на исправан и црквени начин) представљају једно од најдубљих пројављивања тајне Цркве Христове. У Цркви се људи подвизавају да престану бити изоловане јединке, појединачни дјелови и одвојени чланови, те настоје да се сједине у једно Тијело Христово. Да постану браћа. Да постану једно тијело. Да се ослободе распарчаности и подијељености и да задобију цјеловитост. Да живе ријечи Христове молитве упућене Оцу, када се моли за будуће Хришћане (оне који ће повјеровати кроз проповијед апостола): „Да сви једно буду; као Ти, Оче, што си у Мени и Ја у Теби, да и они у Нама једно буду, да свијет вјерује да си Ме Ти послао“ (Јован 17, 21).