Старац
Порфирије: Не треба
да се плашимо ни антихриста
ни броја 666
Да вам
испричам нешто.
Једном ми је
рекао:
„Оче
Атанасије“, – ухватио ме је чврсто за руку – „ја сам сада слијеп. Моје тјелесне
очи више не виде, јер болујем од рака хипофизе. Али зато имам духовне очи и
њима видим.
Прије него што одеш, хоћу нешто да ми кажеш. Шта је наш старац Емилијан говорио о броју 666 и о антихристу?“
Култ животиња: Звијер на мјесту Човјека
Панајотис Љакос[1]
Превео са грчког језика: Никола Гачевић, свештеник
Извор: zurnal.me
„Када је Цезар једном приликом у Риму видио неке богате странце како у наручју носе и милују мале псе и мајмуне, упитао их је зар у њиховој земљи жене не рађају дјецу. На тај начин их је, с великом отменошћу, укорио зато што на животиње расипају урођену човјекову склоност ка љубави и њежности, која по својој природи припада људима.“ (Плутарх, Упоредни животописи, „Перикле“, гл. 1, ст. 1–5.)
Кратко
житије Светог Пајсија (Панагиса) Басјаса
Јонска острва
изњедрила су многе светитеље наше Цркве. Један од њих био је новојављени
светитељ, Свети Панагис Басјас из Ликсурија на Кефалонији.
Живио је у
времену када су Јонска острва непрестано мијењала своје завојеваче, а наша
Православна Црква уздисала под тешким притисцима папских јеретика, који су
током читавих вјекова тијесно сарађивали са западним окупаторима настојећи да
становништво однароде и потчине га римском папи.
Рођен је у Ликсурију 1801. године. Родитељи су му били Михаило Типалдос Басија и Регина, рођена Делапорта, побожни и имућни људи. Стекао је темељно образовање, а поред грчког језика одлично је познавао и италијански, француски и латински.
Одрицање од свијета
Свети Јефрем Катунакијски
Када сам први пут осјетио ревност да и сам постанем монах, повјерио сам то
неким људима. Један од њих био је возач, па ми рече:
– Слушај, Евангеле (тако су ме звали док сам био у свијету), ја ћу данас
својим аутомобилом проћи према тим и тим селима. Отприлике у то вријеме, по
светогорском рачунању времена, око пет-шест сати послије подне, проћи ћу овуда.
Ти буди ту да те повезем, па да заједно одемо у манастир.
– Добро.
Узео сам неку блузу – био сам још свјетовни младић – и дошао, сјео на једну стијену и гледао у даљину, ишчекујући пут. Прије него што је дошло одређено вријеме, устао сам и отишао. А када је наступио час, било је као што стоји у Јеванђељу: „Јер још не бјеше дошао час Његов“ (Јн. 8, 20). А кад је дошао мој час, нисам више гледао ни на оца ни на мајку – устао сам и отишао.
Василиос Кекис
Професор др Василиос Кекис, професор хирургије на Универзитету у Атини и директор-хирург у „Медицинском центру Атине“, доживио је 1962. године у Бостону, у Сједињеним Америчким Државама, снажно духовно искуство у вези са чудесним исцјељењима Светих бесребреника, о којима ће бити ријечи у наставку, онако како их је сам забиљежио, на славу Божију и у част Светих Козме и Дамјана.
Поучна прича
Један човјек одлучи да посјети једног пустињака.
– Благословите, оче! – поздрави га. – Знате, прешао сам дуг пут да бих дошао овамо!
– Сједи – прекиде га старац. – Да ти најприје сипам мало чаја.
Будимир Кокотовић
Света деца мученици јастребарски и сисачки
13-07-2026 10:08:37
4 минута
Свету децу –
мученике јастребарске и сисачке, жртве геноцида над српским народом у
Независној Држави Хрватској, уписану у диптих светих Православне Цркве одлуком
Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве из 2022. године, молитвено
славимо 13. јула.
Ради молитвеног
незаборава и поуздања у заступништво Свете деце мученика јастребарских и
сисачких који се моле за нас пред Престолом Божјим, доносимо текст ђакона
Будимира Кокотовића, објављен у Календару Цркве за 2023. годину:
Дечjи логор у Јастребарском, надомак Карловца, био је jедан од неколико логора за српске децу у Независној Држави Хрватској. Логор је основан под именом „Прихватилиште за децу избеглица“, а основало га је Министарство удружбе НДХ, са задатком да се из осталих логора ту сакупе деца и одгајају у усташком духу, по узору на јаничаре. Објављени извори наводе да је први транспорт деце кренуо из Загреба 11. jула 1942. године и стигао у Јастребарско неколико дана касније. Комплекс логора налазио се на три локације у граду Јастребарском.
Свештеник Гојко Перовић:
Савремена Црна Гора пред огледалом Стеге
https://zurnal.me/svestenik-gojko-perovic-savremena-crna-gora-pred-ogledalom-stege/
Published: 11. јул, 2026.
Share
Фото: NMCG
SHARE
Пише: Свештеник Гојко Перовић
О духовном и моралном феномену Стеге већ сам писао прије пар година, а поводом ове значајне обљетнице, подсјетио бих на неке од основних истина у вези те теме. Стега је темељ наших савремених позитивних прописа и дјелује као устав или брана нагонској самовољи група и појединаца. Она изражава ону универзалну духовну потребу и обавезу да се такви, позитивни-правни, прописи поштују. Стега црногорска и брдска од шест чланова, донијета, показаће се, као увод у знатно детаљнији ( 33 члана) Законик општи црногорски и брдски, који ће бити написан неколико година потом. Историјски монументална својства Стега има не само због њених законских намјера и наговјештаја, већ и због оних конститутивних усмјерења ка јединству Црногораца и Брђана у заједнички политички оквир.
Од философа до економисте
Како доминантно поље мишљења сваке епохе открива средиште њене цивилизације
Пише: Димостенис Михопулос
Превео: Никола Гачевић
Извор: zurnal.me
Свака велика историјска епоха изњедри своје властито, преовлађујуће поље
мишљења. Не ради се једноставно о некој академској склоности нити о уској
стручној специјализацији. Средишње подручје мишљења сваке цивилизације открива
начин на који она схвата човјека, друштво и саму стварност. Оно показује шта та
цивилизација сматра средиштем свијета и која истина служи као темељ и ослонац
њеног заједничког живота.
У древној васељени (οἰκουμένη) тежиште духовног и интелектуалног живота налазило се у философији. Философ није био нека маргинална умна фигура, одвојена од друштва, већ човјек који је настојао да протумачи биће, поредак свијета и мјесто човјека у њему. Мисао се кретала око питања истине, начела свијета, космичке хармоније и смисла полиса, односно друштвеног живота.
Никола
Гачевић, протопрезвитер
Задушнице
уочи Педесетнице (Тројчиндан)
Христос
је, објашњавајући Садукејима тајну васкрсења мртвих, говорио да је Он Бог
Авраама, Бог Исака и Бог Јакова, те да „није Бог мртвих, него живих“ (Матеј 22,
32).
Слиједећи
ово Христово учење, Црква је Хришћане који су се биолошки упокојили сахрањивала
изван храма (око храма, у близини), у којем су се савршавале свете Тајне, а
нарочито Света Евхаристија, држећи се истине да „су пред Богом сви живи“.
Задушнице и помени за упокојене (када се савршавају на исправан и црквени начин) представљају једно од најдубљих пројављивања тајне Цркве Христове. У Цркви се људи подвизавају да престану бити изоловане јединке, појединачни дјелови и одвојени чланови, те настоје да се сједине у једно Тијело Христово. Да постану браћа. Да постану једно тијело. Да се ослободе распарчаности и подијељености и да задобију цјеловитост. Да живе ријечи Христове молитве упућене Оцу, када се моли за будуће Хришћане (оне који ће повјеровати кроз проповијед апостола): „Да сви једно буду; као Ти, Оче, што си у Мени и Ја у Теби, да и они у Нама једно буду, да свијет вјерује да си Ме Ти послао“ (Јован 17, 21).
Преузето: zurnal.me
Митроплит Солуна Филотеј
„Да буду једно
као ми“ *
Порука
Високопреосвећеног Митроплита Солуна г.г. Филотеја о очувању јединства
У јеванђелском одјељку Недјеље Светих Отаца Првог Васељенског Сабора сусрећемо један од најпотреснијих тренутака Јеванђеља: архијерејску молитву Господњу, непосредно пред Његово страдање. Христос се обраћа Оцу и моли: „Сачувај их у имену Твоме, које си ми дао, да буду једно као Ми“ (Јн. 17, 11). Ова молитва представља духовни завјет Господњи Цркви и открива да јединство није тек обичан људски договор, него учешће у самом начину постојања Бога.
Преузето: zurnal.me
Истина твоја и
истина моја*
Једнога дана, године 1698,
шведска краљица Христина, која је тада већ живјела у Риму, застаде пред једним
очаравајућим кипом Бернинија, једног од највећих представника италијанског
барока, знаменитог вајара и архитекте који је носио наслов:
„Истина, која се временом
открива.“
Стајала је и са дивљењем
посматрала то прекрасно и умно дјело великог умјетника, када јој неко рече:
— Видим, Ваше Височанство, да сте поштовалац истине. Нису сви владари такви…
Фотис Схинас (доктор
Философије, писац)
Какво је било схватање Платона и Аристотела о демократији?
Какво је било
мишљење Платона (Πλάτων) и
Аристотела (Αριστοτέλης) о
демократији њиховог времена?
Оба ова врхунска философа живјела су у V и IV вијеку, у раздобљу када је демократија, иако у извјесној мјери у опадању,
ипак била у пуној дјелатној снази.
Какво је било њихово становиште према савременој им демократији? Какво је
уопште било њихово гледиште и поимање демократије као облика државног уређења?
Да ли су је сматрали идеалним политичким поретком или не? То су питања којим ће се бавити овај наш рад.
Платон је непомирљиви непријатељ демократије. Али зашто?
