Слободан Чавка: КОЦКА

     

            Слободан Чавка, свештеник, теолог

                                                            КОЦКА    

      Возећи се градом у коме живим, очајнички тражих макар један кутак без светлуцавих реклама, које нас подло позивају да баш ту окушамо своју срећу. Не нашавши, схватих да сам припадник последње генерације која памти ову земљу неокићену кладионицама и коцкарницама. Где год је породично гнездо свило двоје или троје, ту је и бар један казино с њима. Невољно се зауставих баш код упадљивог објекта који је, судећи по реклами, великодушно давао највећу шансу лакомисленим улагачима. Често сам виђао људе како несрећни излазе из тог здања, махом личећи једни на друге. А ова појава је била посве другачија од свих оних које би човек очекивао у том свињцу...

     Тужног лика, успореним кораком из коцкарнице је иступио типичан образац физичког радника, домаћина у зрелим годинама. Изборана, задебљала кожа лица, верно је пратила његов поглед заривен у земљу - који није био поглед победника. Радничко одело висило је на њему, целом дужином умазано грађевинским материјалом. Испод широких панталона помаљали су се задебљали ђонови радних ципела, са којих се од изношености, полако кидао део по део. Било је очигледно да је тај вредни и заслепљени домаћин колико малопре завршио свој крвави радни дан на физички захтевном послу. Знојем је натопио своју мајсторску, мученичку одору и лакомислено се понадао да ће своју дневницу додатно увећати. Његов поглед говорио је да у томе није успео...

      Чак је у својим снажним рукама носио векну хлеба, која је личила на његово једино богатство. Помислих, имаће бар нешто да поједе вечерас -о, дивне ли утехе!

      Посматрајући како излази из тог подругљиво треперавог здања, угледао сам најружнији могући животни контраст. Видео сам часног човека, који је покушао бити оно што не треба, препустивши се на милост и немилост доказаним преварантима. Гледао сам истинског радника, коме је зли дух савремене цивилизације вешто усадио мисао да постоји пречица до успеха. Уместо успеха, зарађеним новцем купио је сопствено понижење... али кога брига, рулет мора да се окреће.

       Свака унесрећена породица, сваки растурени брак, сваки човек до просјачког штапа доведен, свако распродато имање, сваки дуг, свака пилула за смирење... рећи ће вам да је улагање у коцкарницу, највећа глупост на кугли земаљској - а и шире!

     Пљачкаши рода српског, проклетници, слуге нечастивога, страшно ће вас пећи свака кап зноја, којом је мучени радник натопио тај отети новац. Болеће вас свака суза његове жене, која тај новац видела није. Кајаћете се за сваки јецај његове деце, која су остала ускраћена за кору хлеба, што се од тог новца могла приуштити. На тај сценарио, квота вам је заиста нестварно мала. Када ће тачно почети све то с каматом да вам се враћа - сам Бог зна. Ја, пак, знам да је то једина ствар, на коју бих смео да се кладим!