Бесједа митроплита Пергама др.проф. Јована Зизјуласа изговорена 08.09.2009

Превод са грчког: прот. Никола Гачевић

Рођење Пресвете Богородице

Поштовање према Пресветој Богородици

Вољена браћо моја, Господ нас је данас удостојио да поново прославимо Рођење Пресвете Богородице. Црква, али и сав свијет, радује се, као што нам каже сам пјесмописац[1] у тропару[2] који данас појемо, обраћајући се Пресветој Богородици: „Твоје рођење, Богородице Дјево, радост објави васељени, јер из тебе засја Сунце правде, Христос Бог наш, који, разријешивши проклетство, даде благослов, и уништивши смрт, дарова нам живот вјечни.“

Од тебе, Пресвета, дошао је Онај који је разријешио проклетство – проклетство прародитеља, због кога је људски род био изгнан из Раја. То проклетство нас је одвојило од Бога, јер смо ми сами, својом слободом пожељели да се удаљимо од Њега; али то проклетство је уништено рођењем Пресвете Богородице. Јер управо преко Пресвете дошао је Онај који је побиједио смрт и поново нам отворио Рај. Он нас је избавио од смрти и даровао нам вечни живот.

 Наша природа, како каже античка трагедија, али и свети Василије Велики, јесте да воли.

Када човјек дође до тога да воли, не сентиментално, него да осјећа оно што учи Божанствена Литургија – да је, наиме, други моје сопство – тада своје постојање предаје другоме...

Када осјећаш да су сви други твоје сопство, тада си утврђен и ничега се не бојиш.

Тада си већ од данас ушао у вјечни живот.

Знамо да смо прешли из смрти у живот зато што љубимо браћу; јер више не живимо за себе, него за Онога који је за нас умро и васкрсао, и за браћу и сестре наше.

Осјећамо да вјечни живот, о коме говори Црква, није нешто магијско што ће можда доћи после наше смрти, него је осјећање и стварност која већ сада саставља и обликује наше биће.

Старац Василије Гондикакис 

Превод: Никола Гачевић

 Почетак школске године у Грчкој

Нова школска година почиње 11. септембра. Првог дана, у школском дворишту ће бити служено водоосвећење (гр.Агијасмос), којем присуствују ученици, родитељи и наставници, такође, тог дана градоначенлници, наченици полиције изаберу да буду у једној од школа у својој општини. Свештеник ће прочитати молитву за успјешан почетак школске године и благословити све присутне почевши од наставника и ученика кропећи их светом водицом.

Након молитве, директор и наставници ће упутити поздраве и добре жеље за успјешну и стваралачку предстојећу школску годину. Истог дана ученицима ће бити подијељени уџбеници. Грчка држава обезбјеђује бесплатно уџбенике од предшколског до дипломе факултета. Редовна настава почиње од следећег дана ако је радни.

Сваки школски дан у Грчкој почиње са молитвом. Дјеца се са наставницима порећају по разредима и један од ученика говори молитву (Свети Боже... Пресвета Тројице.. и Оче наш...). Дијете које није православне вјере није обавезно да присуствује молитвеном почетку школског дана. Вјеронаука је обавезан предмет у Основној Школи, Гимназији и Лицеју.  

Подијелићемо са вама једну малу фото репортажу са овогодишњег свечаног почетка школске године.

Општина Неа Јонија-Атина. Присуство Предсједника Владе Кириакоса Мицотакиса

                                            Предсједник државе на малом острву Телендо

                                           

Устани и помоли се...

При једној мојој посјети Старцу, сјетих се и поменух му један одломак бесједе Светог Јована Златоустог о молитви, гдје је говорио:

„Као што је ноћна молитва Апостола Павла и Силе отворила врата тамнице, тако и ноћна молитва хришћана отвара врата небеса.“

Старац се одушевио чим је то чуо.

„Врло лијепо је то,“ рече ми радостан. „Гдје си то нашао, бре? Да ми препишеш и донесеш цијело. Знаш, тако је.

Догађа се то што каже Свети Златоусти у ноћним молитвама и бдењима.

Када се ноћу пробудиш, немој да се окренеш на другу страну да наставиш сан, него устани, приклони кољена пред Распетим и Светима, и моли се смирено и с љубављу.

Пола сата, четврт сата, десет минута, пет, колико можеш.

Велику ћеш помоћ наћи. Иди и на бдења…“

Свети Порфирије Кавсокаливит

(Превод Н.Г)

Поскочи

„Јесте ли видјели како много пута ујутру устанемо са лошим расположењем, са ружним помислима?

Лоше је то што останемо у кревет и излежавамо се.

Треба да устанемо!

Устани! Упали кандило своје, ако се угасило.

Стави мало тамјана.

Пољуби икону.

Изговори два-три пута Оче наш.

Прозбори двије ријечи.

И промијени се клима. Промијени се расположење.

То је врло важно.

Шта год да се дешава, да не дозволимо да нас обори,  да сједимо, већ да се усправимо,  да поскочимо!

о. Ананија Кустенис

Н.Г.

Осмијех

 „… Насмејте се мало, дјецо. Ђаво бјежи. Бјежи и туга. Бјежи и малодушност. Бјежи и очајање. Насмејте се! Ђаво је себичан и кад се човјек смије, он одступа и оставља нас на миру. Разумијете? И треба да призивамо светитеље. Немојмо то да заборављамо.

Хумор је дивна ствар, дјецо. Немамо га сви. Неки се никада не смију. Не кажем да се смијемо са грохотом, подругљиво. Него да се осмјехнемо. Да се насмијемо. Да олакшамо душу.

Хумор је живот, дах. Ако си  успио да некога насмијеш док је жалостан – то вриједи више од свега! Осмијех је нематеријално човјекољубље.“

о. Ананија Кустенис

(правод п. Никола Гачевић)

 Хелсинки примјер саобраћајне културе

У вријеме када безбиједност у саобраћају снажно заокупља европска друштва, Хелсинки доказује да смртни исходи од саобраћајних несрећа могу бити сведени на нулу. Главни град Финске завршио је читаву годину без иједне смртоносне несреће, што је постигнуће које изазива светско дивљење.

Како објашњава социолог саобраћаја Рони Утриаинен, одлучујућу улогу одиграла је политичка воља и стратешка промјена менталитета:

Ниске брзине и промјена начина размишљања су темељ. Када град учиниш мање погодним за аутомобиле, а пријатељскијим за људе, спасаваш животе.

У исто вријеме, слика у нашим градовима Црне Горе и Србије је обесхрабрујућа. Само ове године имамо више хиљада саобраћајних несрећа, са десетинама смртних случајева и стотинама повријеђених.  Главни узроци и даље остају непажња, непоштовање саобраћајне сигнализације, брза вожња која ставља у животну опасност учеснике у саобраћају и пјешаке. 

Ови подаци показују да наше земље имају још пута пред собом.

Н.Г.

 Види се да та логика, коју често имамо и кажемо: „да подигнемо животни стандард... да будемо богати, итд.“, не води нигдје.

Јер човјек је нешто чудно, он се не може заситити богатством.

И ако му ријешиш све проблеме и питања, или мислиш да си му их ријешио, тада си ушао у нерјешив проблем.

На пример, Швеђани, који имају можда највиши животни стандард у Европи, управо су они који највише извршавају самоубиства...

Човјек је, дакле, једно чудно биће, које, када се приближи томе овоземаљском „рају“, осјећа да му то ништа не значи.

Док, ако човјек има у себи пламен Божији, ако се случајно жртвује за другога и ако случајно живи као свети Козма Етолски, и ако има смирење, тада је он унутар раја.

Тада га никакав напад, никаква пакленост не може повриједити...

(Архим. Василије Гондикакис, бивши игуман свете обитељи Ивирона на Светој Гори)

Превео са грчког протопрезвитер Никола Ј. Гачевић

Много пута у ординацију долазио је неко кога је бољела рука.

Хтјела сам да му урадим масажу, али он није опуштао руку.

Говорила сам му: „Оставите је слободну да могу да радим“…

А он није могао, држао је укоченом.

Тада сам му говорила: „Упркос свој доброј вољи, искуству и љубави коју имам према свом послу и човјеку, ако не пустите своју руку слободну, не могу да вам помогнем“.

Пратила сам то и схватила да смо ми такви пред Богом.

Ако пустимо себе слободне, тада ће нас Бог обликовати онако како Он хоће да будемо.

Даће нам толико прилика.

Упознаће нас са Његовим људима!

Кретаћемо се напријед у животу!

И стићи ћемо да процветамо у Христу, у Богу.

Али када ми хоћемо своју вољу и кажемо Му: „Не, нећу“, онда нам Бог опет каже: „Пусти слободног себе“… „Не, ја ћу по своме“… „Пусти га слободног“… „Не! Ово хоћу“…

И пошто нас је створио слободнима, каже нам: „Па добро, ако нећеш, разбиј главицу своју!“.

И онда, са разбијеном главицом, доћи ћеш и рећи: „Господе, опрости ми, Господе, помилуј ме…“.

И блажено је да нам се то догоди и да се вратимо и кажемо: „Господе, помилуј ме“.

Јер и тада, чак и са разбијеном главом, ако нам отвори очи – биће добро!

(Света монахиња мајка Гаврилија Папајани)

п. Никола Гачевић

 

AFTER FOREVER

„Јеси ли икада размишљао о својој души?

Може ли, заиста, да се спасе?

Или вјерујеш да, када умреш,
једноставно остајеш у своме гробу?

Да ли је Бог само мисао у твом уму,
или је дио тебе?

Да ли је Христос само једно име,
које си читао у некој књизи…?“

Питања која „пеку“ сваког човјека који жели да слободно размишља, а која постављају личности које углађено друштво и удобни, самозадовољни „грађански хришћани“ сматрају опасним маргиналцима. Али, зар нису у Христово вријеме курве, цариници и отворено грешни људи били та „опасна маргина“? Христос, међутим, не лијепи етикете и не суди по спољашњем изгледу!

Данас славимо Ону која… није остала у своме гробу! Славимо Марију, Мајку Христову — и нашу Мајку по усиновљењу — коју је Христос „потписао“ на Голготи Својом крвљу, рекавши: „Ево ти Мајке.“

 Господ нам је дао заповијест да будемо смирени, да бисмо постали слични Њему.

Смирење, за разлику од гордости, отвара срце покретом љубави према цијелој творевини; чини човјека радосним када види друге у слави.

Чини човјека истински богообразним.

Привлачи на њега Нестворену Свјетлост Божију.

Удахњује жеђ да се у свему уподоби Њему.

Неку нијансу смирења божанске љубави има и љубав мајке према дјетету.

Она служи новорођенчету, предаје себе потпуно у служби дјетету, а да не осећа никакво самопонижење, овезвређење себе...

А наши оци су вјеровали да, ако је сама гордост била довољна за пад, зар није довољно за спасење и само смирење?

Св. Софроније Сахаров, Ессекс, Енглеска

Н.Г.

 У пријатељству и у еротској вези, потребно је да и други узвраћа.

Иначе не иде.

Али у љубави – не.

Љубав, онако како нас је први пут научио Христос, даје се без очекивања.

То је велика, огромна разлика.

Јер престаје да постоји его.

Престаје да постоји наше сопствено ја.

Као што добијамо љубав од Бога, тако је дајемо другоме, без да нас уопште занима шта ће он с њом да уради...

То је оно велико.

(Мајка Гаврилија Папајани)

п. Никола Гачевић

 Ако је неко нервозан или љут и псује, дјело које чини нема благослов; док, ако пјевуши или изговара молитву, дјело му се освећује.

Прво је демонско, а друго божанско.

Ако се крећете с побожношћу и молитвом, увијек се освећујете, и све се освећује.

(Свети Пајсије Светогорац)

Н.Г.