Митрополит Солуна Филотеј: Потребно је поставити границу дигиталном тоталитаризму

Град Солун постао је средиште дијалога који се отворио према великим питањима човјека и његовог постојања у свијету који се муњевито мијења.

Завршним обраћањем Митрополита Солунског Филотеја, директора Одјељења за издавачку дјелатност при Светом Синоду, окончан је рад Другог међународног научног конгреса.

Митрополит Филотеј истакао је да Солун, као апостолски град, остаје трајни подсјетник на одговорност да вјера буде повезана са разумом, а духовност са свакодневним животом.

Технологија – снага која обликује, али и опасност која пријети да пороби

Митрополит је у својој бесједи анализирао кључне изазове дигиталног доба, нагласивши четири главне теме које су се издвојиле током рада конгреса.

1. Технологија није неутрално средство, већ сила која обликује начин на који мислимо, комуницирамо и живимо, јер у себи носи системе вриједности и представе о свијету.
2. Постоји опасност да човјек од ствараоца постане створење, односно од субјекта – објекат манипулације, нарочито онда када заборавља свој позив на превазилажење самога себе.
3. Иако технологија нуди огромне могућности – посебно у медицини и науци – потребни су јој границе, расуђивање и одговорност.

Одговорност Цркве и њен утицај на друштво

Четврта централна тачка била је посвећена улози Цркве:
да не стоји као противник технологији, већ као глас критичког размишљања и наде.

Митрополит Филотеј нагласио је да технологија данас дубоко утиче на све аспекте људског живота:
на друштво (преобликујући јавни простор),
на економију (стварајући нове неједнакости),
на образовање (доводећи до површног усвајања знања),
па све до самог човјека, чија се самосвијест и однос са Богом све више мијењају.

„Глас Цркве мора да подсјећа да се вриједност човјека, као личности створене по лику и подобију Божијем, не може мјерити дигиталним подацима, већ једино кроз слободу, однос и љубав.“

Резултати и порука: дијалог као нужност

Митрополит је истакао да овај конгрес није завршетак, већ почетак новог пута, представивши четири главна правца за будућност:

• дијалог између Цркве и науке као императив,
• потребу да филозофија и теологија понуде дубљи одговор на питање смисла људског постојања,
• захтјев да друштво изграђује технологију која служи човјеку, а не обрнуто.

На крају, митрополит Филотеј је завршио свој говор снажним ријечима:

„Технологија може да напредује колико год хоће...
али никада не може да дарује смисао људском постојању.
Јер само Христос, Побједник над смрћу, може човјеку да подари пуноћу, слободу и истински живот.“

Приредио: Протопрезвитер Никола Гачевић (Атина)