Бесједа
митроплита Пергама др.проф. Јована Зизјуласа изговорена 08.09.2009
Превод са грчког: прот. Никола Гачевић
Рођење Пресвете Богородице
Поштовање
према Пресветој Богородици
Вољена
браћо моја, Господ нас је данас удостојио да поново прославимо Рођење Пресвете
Богородице. Црква, али и сав свијет, радује се, као што нам каже сам пјесмописац[1]
у тропару[2]
који данас појемо, обраћајући се Пресветој Богородици: „Твоје рођење,
Богородице Дјево, радост објави васељени, јер из тебе засја Сунце правде,
Христос Бог наш, који, разријешивши проклетство, даде благослов, и уништивши
смрт, дарова нам живот вјечни.“
Од тебе, Пресвета, дошао је Онај који је разријешио проклетство – проклетство прародитеља, због кога је људски род био изгнан из Раја. То проклетство нас је одвојило од Бога, јер смо ми сами, својом слободом пожељели да се удаљимо од Њега; али то проклетство је уништено рођењем Пресвете Богородице. Јер управо преко Пресвете дошао је Онај који је побиједио смрт и поново нам отворио Рај. Он нас је избавио од смрти и даровао нам вечни живот.
То је
велики благослов који је произишао рођењем Пресвете Богородице, и зато данас
Црква свечано празнује овај догађај.
Ми, Православни,
нарочито поштујемо Пресвету Богородицу не као једну посебну особу, него као ону
која је донијела у свијет Христа. Као ону која увијек носи Христа, као што је
представљамо на нашим иконама, и поштујући Пресвету, ми у ствари поштујемо ту
велику тајну спасења коју нам је даровао сам Христос.
Због
тога кажемо да је Пресвета Богородицаа најсветије лице у Цркви, јер заиста нема
никога светијег од Пресвете. То кажемо не само зато што је била најчистије биће
у људском роду, него зато што је очишћена од самога Светога Духа у дан Благовијести,
да би била безгрешна и неокаљана у сваком смислу, како би примила у себи самог
Бог, и да прими Логос, Син Божији тијело и крв од ње. Не само због тога што је
она сама била испуњена свим врлинама, него зато што се сјединила са јединим
Светим – са Христом, Сином Божијим. Она се сјединила са Њим више него ико од
нас дајући Христу људску природу, држећи у својој материци самога Бога.
Не
постоји, дакле, личност која би била светија од Пресвете Богородице Марије. Не
постоји ниједна личност која је тако нераскидиво сједињена са самим Богом, јер
сва светост извире само од Бога. Ниједан човјек није свет ни због својих врлина
ни због својих подвига. Свет је само онда када се сједини са Богом и прима
светост Божију.
Пресвета
Богородица нам, дакле, показује пут ка светости – нашој светости. А тај пут је
пут смирења, који нам је она показала препустивши се вољи Божијој, ма колико то
изгледало парадоксално: да ће родити, тј. да ће Син Божији доћи на свијет без
проласка кроз ону биолошку процедуру коју пролази свако људско рођење.
Тако
је, дакле, својим смирењем Пресвета Богородица и својом вјером да Богу ништа
није немогуће, ма колико се то чинило људски немогућим, показала пут који ће и
нас довести до тога да постанемо причасници Божије светости. Зато Црква нема
ништа узвишеније да нам пружи за наше спасење, за наше освећење, него Свету Евхаристију
(Литургију), у којој се сједињујемо са светим Богом и постајемо, као и Пресвета
Богородица, „сутјелесници и сукрвници“ са самим Христом (кроз учешће у Светој
Литургији и причешћујући се Тијелом и Крвљу Господа и Спаса нашег Исуса
Христа).
То су,
дакле, разлози због којих толико поштујемо Пресвету Богородицу, разлози због
којих данас наша Црква свечано празнује: јер нам је на један надприродан начин
Бог дао ову Личност Приснодјеве Богородице, која је постала дио историје човјечанства.
Својим рођењем Пресвета је донијела човјечанству могућност да се поново сједини
са Богом и да се поврати изгубљени Рај и вјечни живот.
Молим
се, вољена браћо и сестре, да Пресвета Богородица увијек буде посредница пред
Богом за све нас, и да буде примјер за сваког човјека – примјер смирења, вјере,
врлина – али и примјер начина на који ћемо се спасти и сјединити са Богом, то
јест кроз тајну Свете Евхаристије, где постајемо једно са Тијелом и Крвљу
Господњом.
Желим свима многаја љета, и нека
нам Пресвета Богородица буде на помоћи. Амин.
[1] Пјесмописац је клирик или лајик (и монах, монахиња) који је написао конкретну пјесму (или цијелу службу) која се поје на богослужењу са
благословом Цркве. Чувени писци светих служби Св. Јован Дамаскин, св. Роман
Мелод, Св. Герасим из Мале Свете Ане на Светој Гори и многи други кроз вјекове
до данас.
[2] Тропар је кратка богослужбена пјесма у
Православној Цркви, састављена у част Господа Христа, Богородице, неког
празника или светитеља. Сам назив тропар потиче од грчке ријечи τροπάριον што значи пјесмица. Она је сажетак празника или живота светитеља
коме је посвећен- у неколико стихова изражава суштину празника којег
прослављамо.
No comments:
Post a Comment