Наша природа, како каже античка трагедија, али и свети Василије Велики, јесте да воли.
Када човјек дође до тога да воли, не сентиментално, него да осјећа оно што учи Божанствена Литургија – да је, наиме, други моје сопство – тада своје постојање предаје другоме...
Када осјећаш да су сви други твоје сопство, тада си утврђен и ничега се не бојиш.
Тада си већ од данас ушао у вјечни живот.
Знамо да смо прешли из смрти у живот зато што љубимо браћу; јер више не живимо за себе, него за Онога који је за нас умро и васкрсао, и за браћу и сестре наше.
Осјећамо да вјечни живот, о коме говори Црква, није нешто магијско што ће можда доћи после наше смрти, него је осјећање и стварност која већ сада саставља и обликује наше биће.
Старац Василије Гондикакис
Превод: Никола Гачевић
No comments:
Post a Comment