Много пута у ординацију долазио је неко кога је бољела рука.
Хтјела сам да му урадим масажу, али он није опуштао руку.
Говорила сам му: „Оставите је слободну да могу да радим“…
А он није могао, држао је укоченом.
Тада сам му говорила: „Упркос свој доброј вољи, искуству и љубави коју имам према свом послу и човјеку, ако не пустите своју руку слободну, не могу да вам помогнем“.
Пратила сам то и схватила да смо ми такви пред Богом.
Ако пустимо себе слободне, тада ће нас Бог обликовати онако како Он хоће да будемо.
Даће нам толико прилика.
Упознаће нас са Његовим људима!
Кретаћемо се напријед у животу!
И стићи ћемо да процветамо у Христу, у Богу.
Али када ми хоћемо своју вољу и кажемо Му: „Не, нећу“, онда нам Бог опет каже: „Пусти слободног себе“… „Не, ја ћу по своме“… „Пусти га слободног“… „Не! Ово хоћу“…
И пошто нас је створио слободнима, каже нам: „Па добро, ако нећеш, разбиј главицу своју!“.
И онда, са разбијеном главицом, доћи ћеш и рећи: „Господе, опрости ми, Господе, помилуј ме…“.
И блажено је да нам се то догоди и да се вратимо и кажемо: „Господе, помилуј ме“.
Јер и тада, чак и са разбијеном главом, ако нам отвори очи – биће добро!
(Света монахиња мајка Гаврилија Папајани)
п. Никола Гачевић
No comments:
Post a Comment