Види се да та логика, коју често имамо и кажемо: „да подигнемо животни стандард... да будемо богати, итд.“, не води нигдје.
Јер човјек је нешто чудно, он се не може заситити богатством.
И ако му ријешиш све проблеме и питања, или мислиш да си му их ријешио, тада си ушао у нерјешив проблем.
На пример, Швеђани, који имају можда највиши животни стандард у Европи, управо су они који највише извршавају самоубиства...
Човјек је, дакле, једно чудно биће, које, када се приближи томе овоземаљском „рају“, осјећа да му то ништа не значи.
Док, ако човјек има у себи пламен Божији, ако се случајно жртвује за другога и ако случајно живи као свети Козма Етолски, и ако има смирење, тада је он унутар раја.
Тада га никакав напад, никаква пакленост не може повриједити...
(Архим. Василије Гондикакис, бивши игуман свете обитељи Ивирона на Светој Гори)
Превео са грчког протопрезвитер Никола Ј. Гачевић
No comments:
Post a Comment