Црква „пригрљује“ ограничење екрана које уводи држава
Истакао је да је улога свештеника да буде близу човјеку и његовој патњи,
јер идеологизација вјере води у фанатизам и потрошачки дух, супротне слободи и
истинитој ријечи Цркве.
Црква не „анатемише“ технологију, већ је пригрљује као средство, али
поставља јасне и строге границе ради заштите човјека од усамљености и отуђења.
То је било централна порука Митрополита Гаврила, у радио-интервјуу за
„Скај“, поводом конгреса у Солуну посвећеног дигиталном добу.
Мит о супротстављености Цркве и науке
Конгрес у Солуну, на коме су учествовали највиши црквени и државни
представници – међу њима и Васељенски патријарх и председник Републике Грчке–
изазвао је велико интересовање, јер је био посвећен технологији и вјештачкој
интелигенцији.
Митрополит Гаврило је притом нагласио да је потребно „разбити мит о
несагласности између Цркве и науке“.
„Црква је одувијек водила дијалог са науком. Свети Оци су били велики
научници свога времена“, истакао је, подвлачећи да Православље мора да буде
отворено и спремно да разговара са савременим достигнућима.
Друштвене мреже – „нож“ који
тражи границе
Посебну пажњу митрополит је посветио друштвеним мрежама, које је упоредио
са ножем: неутралним оруђем које може донијети и живот и смрт – у зависности од
руке која га држи.
Митрополит се недвосмислено изјаснио у прилог ограничењу употребе
друштвених мрежа код младих, подржавајући одлуку државе о увођењу ограничења
мобилних телефона у школама. Та одлука је донијета у сарадњи са министром
дигиталне управе, г. Пиеракакисом.
За Цркву, друштвене мреже нису циљ саме по себи, већ „мост“ ка младима,
који данас често први контакт са свијетом остварују преко мобилног телефона.
Циљ Цркве је да преко тих средстава приближи младима вриједност заједништва и
личног односа, као што се видјело и у вријеме пандемије COVID-19, када су
управо та средства помогла да се очувају нада и духовна веза.
Вјештачка интелигенција –
опасност од емоционалне изолације
Говорећи о вјештачкој интелигенцији (AI), митрополит Гаврило је истакао
увјерење да ће сваки покушај да се машина постави на мјесто духовног водича или
учитеља бити осуђен на неуспјех.
„Човјек није само ум – он је и срце“,
рекао је митрополит.
Колико год била напредна, машина никада не може да задовољи духовну и емотивну
страну личности.
Највећа опасност, према ријечима архијереја, јесте емоционално везивање
човјека за машину, што неминовно води у усамљеност.
Он је ту усамљеност повезао са порастом броја самоубистава у северним земљама.
„Порука Цркве остаје иста: вриједност људског живота и заједништва“,
поручио је митрополит, најављујући да ће митрополит Месогаје и Лавреотике
Николај (доктор атомске физике и дугогодишњи сарадник НАСА) припремити посебан
извештај о тој теми за разматрање на Светом архијерејском сабору.
Осуда геноцида у Гази
Митрополит Гаврило није пропустио да недвосмислено осуди хуманитарну
катастрофу у Гази, назвавши је геноцидом.
Он је подсјетио на потресне податке о хиљадама убијене дјеце млађе од 15
година, нагласивши:
„Рат и насиље никада не могу бити средство за рјешавање проблема.“
Приредио: протопрезвитер Никола
Гачевић
