Господ нам је дао заповијест да будемо смирени, да бисмо постали слични Њему.
Смирење, за разлику од гордости, отвара срце покретом љубави према цијелој творевини; чини човјека радосним када види друге у слави.
Чини човјека истински богообразним.
Привлачи на њега Нестворену Свјетлост Божију.
Удахњује жеђ да се у свему уподоби Њему.
Неку нијансу смирења божанске љубави има и љубав мајке према дјетету.
Она служи новорођенчету, предаје себе потпуно у служби дјетету, а да не осећа никакво самопонижење, овезвређење себе...
А наши оци су вјеровали да, ако је сама гордост била довољна за пад, зар није довољно за спасење и само смирење?
Св. Софроније Сахаров, Ессекс, Енглеска
Н.Г.
No comments:
Post a Comment