„… Насмејте се мало, дјецо. Ђаво бјежи. Бјежи и туга. Бјежи и малодушност. Бјежи и очајање. Насмејте се! Ђаво је себичан и кад се човјек смије, он одступа и оставља нас на миру. Разумијете? И треба да призивамо светитеље. Немојмо то да заборављамо.
Хумор је дивна ствар, дјецо. Немамо га сви. Неки се никада не смију. Не кажем да се смијемо са грохотом, подругљиво. Него да се осмјехнемо. Да се насмијемо. Да олакшамо душу.
Хумор је живот, дах. Ако си успио да некога насмијеш док је жалостан – то вриједи више од свега! Осмијех је нематеријално човјекољубље.“
о. Ананија Кустенис
(правод п. Никола Гачевић)
No comments:
Post a Comment