Бесједа митроплита Пергама др.проф. Јована Зизјуласа изговорена 08.09.2009

Превод са грчког: прот. Никола Гачевић

Рођење Пресвете Богородице

Поштовање према Пресветој Богородици

Вољена браћо моја, Господ нас је данас удостојио да поново прославимо Рођење Пресвете Богородице. Црква, али и сав свијет, радује се, као што нам каже сам пјесмописац[1] у тропару[2] који данас појемо, обраћајући се Пресветој Богородици: „Твоје рођење, Богородице Дјево, радост објави васељени, јер из тебе засја Сунце правде, Христос Бог наш, који, разријешивши проклетство, даде благослов, и уништивши смрт, дарова нам живот вјечни.“

Од тебе, Пресвета, дошао је Онај који је разријешио проклетство – проклетство прародитеља, због кога је људски род био изгнан из Раја. То проклетство нас је одвојило од Бога, јер смо ми сами, својом слободом пожељели да се удаљимо од Њега; али то проклетство је уништено рођењем Пресвете Богородице. Јер управо преко Пресвете дошао је Онај који је побиједио смрт и поново нам отворио Рај. Он нас је избавио од смрти и даровао нам вечни живот.

 Наша природа, како каже античка трагедија, али и свети Василије Велики, јесте да воли.

Када човјек дође до тога да воли, не сентиментално, него да осјећа оно што учи Божанствена Литургија – да је, наиме, други моје сопство – тада своје постојање предаје другоме...

Када осјећаш да су сви други твоје сопство, тада си утврђен и ничега се не бојиш.

Тада си већ од данас ушао у вјечни живот.

Знамо да смо прешли из смрти у живот зато што љубимо браћу; јер више не живимо за себе, него за Онога који је за нас умро и васкрсао, и за браћу и сестре наше.

Осјећамо да вјечни живот, о коме говори Црква, није нешто магијско што ће можда доћи после наше смрти, него је осјећање и стварност која већ сада саставља и обликује наше биће.

Старац Василије Гондикакис 

Превод: Никола Гачевић

 Почетак школске године у Грчкој

Нова школска година почиње 11. септембра. Првог дана, у школском дворишту ће бити служено водоосвећење (гр.Агијасмос), којем присуствују ученици, родитељи и наставници, такође, тог дана градоначенлници, наченици полиције изаберу да буду у једној од школа у својој општини. Свештеник ће прочитати молитву за успјешан почетак школске године и благословити све присутне почевши од наставника и ученика кропећи их светом водицом.

Након молитве, директор и наставници ће упутити поздраве и добре жеље за успјешну и стваралачку предстојећу школску годину. Истог дана ученицима ће бити подијељени уџбеници. Грчка држава обезбјеђује бесплатно уџбенике од предшколског до дипломе факултета. Редовна настава почиње од следећег дана ако је радни.

Сваки школски дан у Грчкој почиње са молитвом. Дјеца се са наставницима порећају по разредима и један од ученика говори молитву (Свети Боже... Пресвета Тројице.. и Оче наш...). Дијете које није православне вјере није обавезно да присуствује молитвеном почетку школског дана. Вјеронаука је обавезан предмет у Основној Школи, Гимназији и Лицеју.  

Подијелићемо са вама једну малу фото репортажу са овогодишњег свечаног почетка школске године.

Општина Неа Јонија-Атина. Присуство Предсједника Владе Кириакоса Мицотакиса

                                            Предсједник државе на малом острву Телендо

                                           

Устани и помоли се...

При једној мојој посјети Старцу, сјетих се и поменух му један одломак бесједе Светог Јована Златоустог о молитви, гдје је говорио:

„Као што је ноћна молитва Апостола Павла и Силе отворила врата тамнице, тако и ноћна молитва хришћана отвара врата небеса.“

Старац се одушевио чим је то чуо.

„Врло лијепо је то,“ рече ми радостан. „Гдје си то нашао, бре? Да ми препишеш и донесеш цијело. Знаш, тако је.

Догађа се то што каже Свети Златоусти у ноћним молитвама и бдењима.

Када се ноћу пробудиш, немој да се окренеш на другу страну да наставиш сан, него устани, приклони кољена пред Распетим и Светима, и моли се смирено и с љубављу.

Пола сата, четврт сата, десет минута, пет, колико можеш.

Велику ћеш помоћ наћи. Иди и на бдења…“

Свети Порфирије Кавсокаливит

(Превод Н.Г)

Поскочи

„Јесте ли видјели како много пута ујутру устанемо са лошим расположењем, са ружним помислима?

Лоше је то што останемо у кревет и излежавамо се.

Треба да устанемо!

Устани! Упали кандило своје, ако се угасило.

Стави мало тамјана.

Пољуби икону.

Изговори два-три пута Оче наш.

Прозбори двије ријечи.

И промијени се клима. Промијени се расположење.

То је врло важно.

Шта год да се дешава, да не дозволимо да нас обори,  да сједимо, већ да се усправимо,  да поскочимо!

о. Ананија Кустенис

Н.Г.

Осмијех

 „… Насмејте се мало, дјецо. Ђаво бјежи. Бјежи и туга. Бјежи и малодушност. Бјежи и очајање. Насмејте се! Ђаво је себичан и кад се човјек смије, он одступа и оставља нас на миру. Разумијете? И треба да призивамо светитеље. Немојмо то да заборављамо.

Хумор је дивна ствар, дјецо. Немамо га сви. Неки се никада не смију. Не кажем да се смијемо са грохотом, подругљиво. Него да се осмјехнемо. Да се насмијемо. Да олакшамо душу.

Хумор је живот, дах. Ако си  успио да некога насмијеш док је жалостан – то вриједи више од свега! Осмијех је нематеријално човјекољубље.“

о. Ананија Кустенис

(правод п. Никола Гачевић)