Митрополит Пергама проф.др. Јован Зизјулас: Смирење (Недеља о Царинику и Фарисеју)

 

Митрополит пергамски др. Јован Зизјулас

 

Недеља о Царинику и Фарисеју (Лк. 18, 10-14)

 

СМИРЕЊЕ

 

Атеизам није феномен који се односи само на оне који одбацују Бога. То важи и за оне који исповиједају вјеру у Бога. Атеизам је када се човјек ослања на сопствене снаге и сопствену вриједност, када има самодовољност и независност у односу на Бога и вјерује да се може спасити искључиво својим снагама.

Човјек је створен од Бога да би био у сталном заједништву с Њим, а трагедија човјечанства почиње оног тренутка када је први човјек повјеровао да може да постоји без заједнице са Богом. Од тренутка када је самог себе прогласио богом. Од тог тренутка човјек се осамосталио, стекао је своју самодовољност и на тај начин рекао Богу: „Не требаш ми, ја својим сопственим снагама могу да наставим и успијем.“

Митрополит Филотеј: Од обичне воде ка Духу Светом

Митрополит Солуна Филотеј

Од обичне воде ка Духу Светом

У јеванђелском одељку који се чита у недељу пред Богојављење (Мк 1, 1–8) описује се присуство Светог Јована Претече на ријеци Јордану и крштење које је он вршио над мноштвом људи.

То крштење представља једну од најснажнијих теолошких праслика црквеног живота. У самом средишту проповиједи Претече одјекује ријеч: „Ја вас крстих водом, а Он ће вас крстити Духом Светим“ (Мк 1, 8).

Василиос Гондикакис

 

Сјећам се једне старице Гркиње… у Марсеју.

Радила је у једном ресторану.

Остарила је, примила пензију и живјела у своме дому.

Једном ми је рекла:

„Многи ме сада жале и говоре ми: ‘Кир-Катина, шта радиш сада, сама?’

Али ја желим да вам кажем ово: сада, када сам сама, проживљавам најбоље раздобље свога живота, јер непрестано изговарам молитву: ‘Господе Исусе Христе, помилуј ме’, а уједно читам и житија светих.“

Тако видимо, с једне стране, неког човјека који има све, а нема воље да живи.

А с друге стране, кир-Катину — прогнану из Цариграда, удовицу, саму у једној маленој собици — која осјећа да се налази усред раја.

То је оно што дарује Православна Црква.

Јер не само да човјек може осјетљиво и правилно да се радује благословима живота, него је могуће да у себи носи ону унутарњу осјетљивост и радост која се подсмијева самој смрти.

о. Василије Гондикакис

Никола Г.

Митрополит Агатангел: Гоњење и мучеништво

 

Митроплит Фанарски Агатангел (Генерални Директор „Апостолики Дјаконија“)

Гоњење и мучеништво

Јеванђелски одељак (Матеј 2. 13-23) који се чита у недељу после Рождества Христовог, казује да се Анђео Господњи јавио Јосифу у сну и заповиједио му да узме новорођено Дијете и Његову Мајку и да се склони у Египат, јер је Ирод намеравао да потражи Христа како би Га убио.

Најприје треба рећи да „борбени“, односно непријатељски, став према Исусу Христу и Цркви није нова појава. Он је постојао одувијек.

У суштини, православни етос јесте крсни етос. И заиста је немогуће да искључиво силом нашег разума изразимо богатство крсног пута који нам Бог шаље. Та чињеница прогона, која се кроз историју свијета непрестано понавља, поставља пред нас једно питање које често захтијева јасан и недвосмислен одговор: како човјек треба да се односи према прогонима овога свијета?

Мати Нина: Божић је радост и нада

 

                                       фото: Маја Вујанац

Мати Нина: Божић је радост и нада

Пише: Бојан Муњин

То је заиста срећан и Богом обасјан дан, све око нас је тако несвакидашње и чудесно као и рођење Бога у телу. Црква је препуна људи на Божићној литургији, обасјани Христом молимо се да се топлина и радост овог празника задрже у нашим срцима.

Манастир Градац са манастирском црквом Благовештења Пресвете Богородице, поред села Градац, као и Рашке, града на југу Србије, саградила је у 13. вијеку краљица Јелена Анжујска, родом Францускиња, вољена жена српског краља Стефана Уроша Првог.

Филотеј Солунски: Дјечији животи и савремени Ироди

 

Филотеј митроплит Солуна

Дјечји животи и савремени Ироди

Jеванђелски одјељак који се чита у недељу после Божића (Мт. 2, 13–23) суочава нас са једним од најмрачнијих и најболнијих догађаја у историји: са покољем витлејемске дјеце који је извршио Ирод.

Владар заробљен сопственим страхом и властољубљем не устеже се да одузме живот невиној дјеци како би обезбиједио и сачувао своју власт.

Архимандрит Теодосиос Мартзухос: Дан када је Бог показао и поучио Љубав

 

Извор: www.zurnal.me

 Пише: Теодосиос Мартзухос, свештеник, теолог, преводиоц, научни сарадник и издавач

Превео: Никола Ј. Гачевић, свештеник

 Христос је велика, безгранична утјеха, која, наравно, није тек психолошка утјеха, нити пука философија; Он је много више од тога — Он је једини и непоновљиви разлог постојања. Он је начин постојања, који се рађа и изнова остварује у животу оних који Га воле и који Га подражавају.

Теодосиос Мартзухос: Изнова отпочињући мјерење времена

 

Преузето од: zurnal.me

Теодосиос Мартзухос, свештеник, теолог, писац, преводилац, издавач, научни сарадник.

“Изнова отпочињући мјерење времена”

Први дан године… поновно покретање мјерења времена… дан… седмица… мјесец… година! Круг брига и занимања, тежњи, успјеха и неуспјеха. Заузетост – рад. Тежња ка побољшању материјалних прилика. Успјех у друштвеном напредовању. А неуспјех — неочекиван, наравно (ко то жели?) — који одгурујемо од себе и желимо да га нема… ни у мислима, ни пред нашим очима.

Размјењују се честитке и жеље за срећан исход свега наведеног. За дуг и пријатан живот. За испуњење сваке жеље… У наше вријеме човјек се поистовјећује са својим жељама — са жељама које „не могу да чекају“, како каже реклама. Све то човјек изговара, све то жели, а у дубини душе у то и не вјерује… Сам себе обмањује, опчињен… пожељним могућностима. Својевољно улази у безизлазне ситуације: с једне стране у „непрекидну потрагу за успјехом“, а с друге у стремљење ка „срећи по сваку цијену“. Понекад успије да прође између њих, али најчешће га те безизлазне ситуације самељу.