Архимандрит Василије (Гондикакис):
Прича о блудном сину – сведочанство екстатичне Божије љубави
Једном приликом су неки простосрдачни сељаци, који су
дошли на поклоничко путовање на Свету Гору, јадиковали над стањем у коме се
налази данашња омладина: одала се рђавом животу, проводи своје време по
кафићима, дрогира се… Али, један од њих је на следећи начин прокоментарисао
ствар: „Наравно да је све то веома лоше, да је то грех, да је то ужасно. Али,
најгоре од свега јесте то што млади не верују да могу да се врате (на прави
пут) и што не знају коме да се обрате у тешким тренуцима“. Овај једноставни православни
сељак је изрекао дубоки увид – ми треба да знамо где можемо и коме би требало
да се обратимо у тешким тренуцима.
Цветови се не отварају на леденом
зимском ветру, већ на топлом даху пролећа. Човек не отвара своје срце под
притиском претњи, већ у окружењу љубави, где влада атмосфера поверења. А љубав
није сентименталност, већ жртва. Светитељи воле и пројављују да Бог јесте наш
Отац, да је Он екстатичка (из/ступљенска) љубав (према нама).